Podvala zvana bosanski jezik

POVELJA Kulina bana je starobosanski dokument, bosančica zasebno pismo, standardni bosanski jezik ima pet dijalekata - ovo su samo neke od novina, naučno neutemeljenih, koje će od septembra učiti bošnjačka deca u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju.

Udžbenici na bosanskom jeziku koji čekaju na odobravanje Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja, prema tvrdnjama jezičkih stručnjaka, puni su netačnosti i ne bi smeli da se nađu takvi u školskim klupama.

A upravo oni, ako ih odobri Zavod, a potom zeleno svetlo da i Nacionalni prosvetni savet, naći će se u učionicama u prvom i petom razredu osnovne škole i prvom razredu srednje, već naredne školske godine, koja počinje za manje od dve nedelje.

Čak i sama autorka Čitanke za nastavu na bosanskom u prvom razredu srednje škole, Meliha Rebronja, u predgovoru kaže da je svesna da ovaj udžbenik nije dovoljno dobar i kakav bi svi voleli da bude.

- Ipak za jedan dobar udžbenik potrebno je vreme od jedne do tri godine i ja se nadam da će nove generacije sve ovo doraditi, izmeniti i proširiti - navodi autorka. - Smatram da će iskustvo mojih kolega koje rade u nastavi i koji će koristiti ovu čitanku u narednom periodu biti i te kako značajno. To iskustvo će pomoći da novi udžbenik bude znatno bolji i praktičniji.

Osim što će učiti na drugom jeziku, bošnjačka deca učiće i neka sasvim druga književna dela u odnosu na njihove drugare Srbe u istom razredu. U Čitanci za prvi razred srednje škole neki od autora su Musa Ćazim Ćatić, Rasim Ćelahmetović, Faiz Softić, Redžep Nurović...

- Reč je više o hrestomatiji tekstova, nego o pravom udžbeniku, koji bi trebalo da ima propratne tekstove i da bude prilagođen nastavi - objašnjava za "Novosti" dr Aleksandar Milanović, sa Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Sporne su mnoge činjenice, posebno u gramatikama. Objašnjava se, recimo, morfologija bosanskog jezika, a naučno je dokazano da bosanski jezik nema nijednu morfološku osobenost koja bi ga razlikovala od srpskog. Spominje se pet dijalekata u književnom jeziku, što nema nikakve veze sa činjenicama.

Milanović posebno naglašava da je opasno što je srpska srednjovekovna baština pripisana bosanskoj istoriji. Među dokumentima koji se pominju je i Povelja Kulina bana. On napominje i da bosančica nije zasebno pismo, već samo varijanta srpske ćirilice...

- Postoji mnogo grešaka, političke tendencioznosti i diletantizma. Tako je i Jovan Krstitelj preveden u Povelji Kulina bana kao Ivan. Neke stvari su prepisivane iz tuđih udžbenika i to loše - navodi dr Milanović. - Ipak, najznačajnija i najveća greška u svemu ovome je što je država Srbija pristala na podvalu koja se zove bosanski jezik. Lingvistički, taj jezik ne postoji, ali ako moramo da budemo politički korektni i ako politika pobeđuje nauku, jezik bi morao da se zove po narodu, a ne po državi - bošnjački, a ne bosanski. O tome je svoj sud dao i Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji je najmerodavniji za ova pitanja.

- Reč je o ideji da se nametne bosanski kao naziv, da bi se podrazumevalo da je to jezik Bosne i da bi njime trebalo da govori sva tri naroda u BiH, što nema dodira sa realnošću - napominje Milanović. - Jasno je zašto zvanična Bosna forsira takvu ideju, ali ne mogu da razumem da je Srbija pristala na takvu podvalu.

Da naučno gledano bosanski jezik ne postoji slaže se i šef Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Veljko Brborić. On, međutim, uvođenje ovog jezika u prosvetni sistem Srbije smatra nepotrebnim i pogrešnim potezom državnih vlasti.

- Pravo je Bošnjaka u Bosni i Hercegovini da svoj jezik nazivaju bošnjačkim i to pravo im niko ne osporava. Ni u BiH Srbi i Hrvati ne govore tim jezikom (bošnjačkim), već srpskim odnosno hrvatskim jezikom - objašnjava prof. Brborić. - Republika Srbija je dozvolila da Muslimani u Srbiji svoj jezik nazovu bosanskim i time napravila ozbiljan propust. Posledice mogu biti nesagledive i ovo može dodatno zakomplikovati nacionalnu tenziju koja u Sandžaku postoji.

Istu tezu o bosanskom/bošnjačkom jeziku zastupa i pisac Vladimir Kecmanović. On navodi da je država pre uvođenja u nastavu, odobravanja udžbenika i razmatranja njihovog sadržaja, trebalo ozbiljno da se pozabavi nazivom jezika.

- Lingvistički gledano, jezik koji se govori u Bosni je srpski, a politički mogu da ga zovu kako god hoće. Ali mi ne treba da brinemo šta radi Bosna - smatra Kecmanović. - Naša država mora da bude dosledna - ako ga govore i uče Bošnjaci u jednom delu naše zemlje, onda jezik mora da se zove bošnjački, jer jezici nazive dobijaju po narodima.

Svi sagovornici jedinstveni su u stavu da ovako osetljiva pitanja treba prvo dobro promisliti i da je država napravila brojne nepromišljene korake u uvođenju manjinskih prava. Nesporno je, kažu, da manjine treba da imaju prava, ali i država mora da ih uvodi promišljeno.

- Ne bih želeo da budem prorok, ali svi jezici (teritorije) preimenovani iz srpskog značili su, istina posle nekoliko godina, gubitak teritorije. Mislim da je napravljen ozbiljan obrazovni, kulturni i državni propust i da će ovo otvoriti nove probleme u godinama koje su pred nama - upozorava prof. Brborić, šef najstarije katedre za srpski jezik u državi.