Aktivisti brane oranice

POČELO je sa odbranom parkova i dečjih igrališta od neumoljivih investitora, nastavilo se sa protestima protiv „bus plusa“, genetski modifikovane hrane i za odbranu hrasta... Građani su se probudili iz duge apatije i počeli da se organizuju. Tako je ove nedelje nekoliko grupa građana osnovalo Alijansu za odbranu zemlje, hrane i prirodnih resursa Srbije. Podršku su im pružile i neke opštine (recimo Čajetina), kao i zadruge (iz Subotice, Kruševca, Gornjeg Milanovca, Odžaka...).

Ovoga puta građani su digli glas za zaštitu domaćih oranica, protiv pljačkaških privatizacija, prodaje zemlje strancima i sumnjivim tajkunima bez ikakve kontrole, a za bezbednu i jeftinu hranu. Kako kažu, u Vojvodini je pola miliona hektara državnog i zadružnog zemljišta kroz sumnjivu privatizaciju i preprodaju prešlo u ruke stranaca i domaćih tajkuna. Kada se ta površina pretvori u kilometre, ona iznosi polovinu teritorije Kosova.

- Bićemo osuđeni na glad i hrana će nam biti preskupa - kaže Aleksandra Knez Milojković, iz udruženja Norma centar, jednog od osnivača Alijanse. - Strane korporacije proizvodiće hranu za građane svojih zemalja i izvoziti je, a nama će ostajati skupa hrana ili škart.

Nekontrolisana prodaja zemlje uništiće sitna gazdinstva koja se prehranjuju na sopstvenim okućnicama. Broj siromašnih će se povećati, mada i sada čine 12 odsto stanovništva.

- Korisnika narodnih kuhinja ima koliko žitelja Gornjeg Milanovca i Trstenika zajedno. Samo u opštini Palilula je 2.000 gladne dece. Zamislite kako će te brojke rasti kada hrana poskupi. A procene kažu da će ona u narednih 10 godina poskupeti 40 puta!

Jagma stranaca za zemljom biće sve veća što hrana bude skuplja, ali i što bude bliža 2020, do kada u EU pet odsto ukupnog goriva treba da bude biogorivo.

- Bojim se da nas čekaju iskustva kroz koja su prošle Afrika i centralna Azija - kaže Maja Gavrilović, iz pokreta „99 odsto Srbija“, koja je preko londonske firme radila istraživanja za UN.

- Kroz stečaje i privatizaciju 253 agro-preduzeća, više od 56.000 radnika ostalo je bez posla, a mnoge porodice su na rubu egzistencije.

Mađari su izdejstvovali referendum, na kom je 87 odsto ljudi izvojevalo moratorijum na prodaju zemlje strancima. I Hrvati su uveli sedmogodišnji moratorijum, a u Poljskoj zabrana još traje.

- Dobro je ako su ljudi počeli da se samoorganizuju - kaže politički sociolog Ljubiša Despotović. - To znači da se budi autentično civilno društvo, koje hoće da odbrani sebe, porodicu i nacionalni interes, i da se bavi pitanjima ključnim za naš život. Do sada smo imali surogat civilnog organizovanja, jer su NVO uvezene i finansirane iz inostranstva, radile protiv interesa građana.