Srbi - najnesrećniji narod

SVA ovogodišnja istraživanja pokazala su da Srbi spadaju u najnesrećnije nacije na svetu, ili su u drugom delu lestvice. Tek za nijansu srećniji su žitelji bivših JU republika: Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore.

Tako je, prema poslednjem istraživanju Instituta Eart američkog Univerziteta Kolumbija, od 156 zemalja, Srbija na 149. po ukupnom doživljaju trenutne sreće, i ujedno je najtužnija evropska zemlja. Slovenija je 106, Hrvatska 124, Makedonija 140, a Crna Gora 143. Iza nas su Gruzija, Liban, Sijera Leone, Togo, Palestina, Jermenija i Irak. Ispred nas je polovina Afrike i Azije.

Američki istraživači uzeli su za parametre spoljne i unutrašnje kriterijume. U prve spadaju: dohodak, posao, briga koju pokazuje zajednica i vlast prema građanima, sistem vrednosti i religija. U lične spadaju: duševno i fizičko zdravlje, porodica kao podrška, obrazovanje (više obrazovanje podarazumeva najčešće i bolji standard), pol i godište. Tako su se žene u većini zemalja izjašnjavale kao srećnije od muškaraca, a više srećnijih nego nesrećnijih je ispod četrdesete i posle pedesete godine.

Istraživanje je pokazalo i da su zadovoljniji siromašni kada dobiju neki ekstraprihod, nego bogatiji u istoj situaciji. Da sreća nije povezana isključivo sa bogatstvom najbolje pokazuje primer Somalije, koja je prošla kroz glad i ratove, a gde se 80 odsto populacije izjasnilo kao srećno, što je ovu zemlju svrstalo na peto mesto. Ipak, kada se uporede prve zemlje sa lestvice (Island, Laos, Irska, Panama) sa poslednjima, vidi se su prihodi najsrećnijih 40 puta veći nego najnesrećnijih.

- Veći indeks sreće i optimizma pokazuju nacije koje ne stoje ekonomski dobro, ali imaju nadu u budućnost, poput Indije. Ili one koje su siromašne, ali im kulturni obrazac nalaže da se raduju životu, poput Dominikanske Republike ili Kube. Oni od detinjstva uče da imaju pozitivan odnos.

Šta je onda to što nagoni žitelje Balkana, posebno bivših jugoslovenskih republika, da budu nesrećni?

- Generacije su se dobro osećale u bivšoj Jugoslaviji i raspad zemlje doživele su kao gubitak. Nestala je ideologija, povećale su se socijalne razlike, većini je opao standard. Ljudi koji su nekad nešto imali, pa izgubili, mnogo su nesrećniji od onih koji nikada nisu ni imali. Kod njih dominira osećaj pada i poniženosti. Srbi jako brinu za budućnost, i istraživanje odslikava mentalni presek nacije, kaže psiholog Zoran Milivojević.

Sociolog Dragan Koković pak ističe da slična istraživanja treba uzimati sa rezervom, jer je „srećologija“ pomodna u svetu:

- Bez obzira na kriterijume koje istraživači uzimaju u obzir, moramo imati na umu da je sreća vrlo relativna. Jedan naš čovek može u isto vreme da bude i srećan i nesrećan. Srećan jer vozi „jugo“, a nesrećan jer nema „mercedes“. Neko može imati i vile i jahte, pa biti depresivan. Švedska važi za socijalnu državu sa velikim stepenom sloboda, njen narod se kotira kao srećniji, a ima najveći broj samoubistava!

On se, ipak, slaže da narodi ovde imaju puno objektivnog razloga da se osećaju nezadovoljno i nesrećno, jer su preživeli ratove, izgubili državu, sistem vrednosti, raspalo se i društvo i porodica, i malo je toga ostalo za šta mogu da se uhvate. Dosta im je svega, i uvek misle da je „sreća negde drugde“.

Među najnesrećnijima su pojedinci i nacije koji najviše pate zbog neizvesnosti, koji strahuju da će izgubiti posao, koji nemaju ni ideologiju, ni religiju, nemaju poverenje u komšije, poslovno okruženje, policiju i druge institucije. U Evropi poseban uticaj na osećaj sreće i zadovoljstva ima jednakost, odnosno manje socijalne razlike. I dok 70 odsto Amerikanaca veruje da će im se ukazati prilika da se izvuku iz siromaštva i uspeju u žovotu, na starom kontinentu to misli manje od polovine.

VAŽNA PODRŠKA

U najsreĆnijim zemljama na lestvici, kako navode istraživači Instituta Eart, očekivano trajanje zdravog života je za 28 godina duže nego u najnesrećnijim. U njima 95 odsto ljudi ima koga da pozove u pomoć kad je u nevolji, dok u najnesrećnijima to može samo 48 odsto. U prvima 94 odsto populacije oseća veću slobodu (u drugima 63), i manji procenat je suočen sa korupcijom (30 prema 80 odsto).