Lakše na biro - teže do posla

Poslu se krajem juna na birou rada nadalo 776.345 kandidata, dok je u istom intervalu prošle godine ovaj red bio kraći za 21.358 prezimena. Tako se fioke Nacionalne službe za zapošljavanje brže pune novim predmetima nego što se prazne jer svakog meseca u njihove filijale dođe oko 33.000 novih “klijenata” dok se sa spiska skine tek 20.000 srećnika koji potpišu kakav-takav ugovor o radu.

Da zapošljavanje ne ide kako je predviđeno Nacionalnom strategijom za zapošljavanje, usvojenom pre tri godine, jasno je već na prvi pogled, jer se nijedan predviđeni cilj u njoj nije ostvario. U ovom dokumentu je, na primer, zapisano da će sredstva za aktivne mere zapošljavanja biti tri do četiri puta veća nego u 2010, a ona su još manja i trenutno iznose svega 3,4 milijarde dinara. A prognoza da će 2013. biti prelomna jer će stopa nezaposlenosti početi da opada sasvim se izjalovila pa smo upravo u ovoj godini oborili crni rekord.

- Nezaposlenost se neće smanjivati dok god država ne zauzme bolju strategiju - kaže ekonomista Mlađan Kovačević. - Do sada su se sve mere pokazale kao nedovljno efikasne pa čak i neozbiljne i zato svake godine imamo sve više ljudi na birou umesto u fabrikama i preduzećima. Kada bi država preduzela određene korake odnosno kada bi davala olakšice svima koji zapošljavaju nove kadrove, moglo bi mnogo toga da se promeni na bolje.

I Mahmut Bušatlija, član Nacionalnog saveta za privredni oporavak je ilustrovao podacima koliko država “brine” o nezaposlenosti i naveo da su do 2011. u našu zemlju ušle 33 milijarde evra raznih investicija, a istovremeno je izgubljeno 700.000 radnih mesta. On zato predlaže osnivanje Zavoda za planiranje, koji bi se ozbiljno bavio svim segmentima potrebnih reformi. Tek u tom slučaju bi se, za pet ili šest godina problem nezaposlenosti donekle rešio.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje potvrđuju da se redovi nezaposlenih ne smanjuju i računaju da je u junu do posla došao samo 20.051 građanin koji je šansu čekao na birou. Među njima 3.747 ima samo četiri razreda osnovne škole, 1.212 samo osnovnu, sa diplomom fakulteta zaposlilo se svega 89, dok su ostali sa srednjom stručnom spremom.

- U junu su do posla najlakše dolazili metalurzi pa je tako u ovoj branši potpisano čak 2.115 ugovora - kažu u Sektoru za zapošljavanje NSZ. - Do posla je, zahvaljujući posredovanju naše službe, u istom mesecu došlo i 1.585 trgovaca, 1.569 proizvođača bilja, 365 šumara, 278 elektroničara, 293 proizvođača odeće, 323 komunalca, 506 građevinara... S druge strane, teže su se zapošljavali oni obrazovaniji pa je ugovore o radu potpisalo 130 menadžera, 444 ekonomista, 126 pravnika, 65 informatičara, 488 vaspitača i nastavnika, 51 stomatolog, 156 farmaceuta...

Ipak, među svima koji su se u junu zaposlili, ugovor za stalno je potpisalo tek 5.030 građana, dok je posao na određeno vreme dobilo 10.497. Ostali su angažovani na privremenim, sezonskim poslovima ili rade sa nepotpunim radnim vremenom.