Zašto ne slavimo pravi Dan nezavisnosti?
27. 07. 2013. u 21:32
Ne obeležavamo 135 godina od Berlinskog kongresa na kojem su potvrđene vekovne težnje srpskog naroda
Srbiji je, kao što je poznato, međunarodno priznata nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878. Bio je to jedan od najznačajnijih međunarodnih skupova u "veku ideja". Od 64 člana Berlinskog ugovora, osam se odnosi na Srbiju. Srbija je postala 27. nezavisna država na svetu. Bio je to veliki uspeh, pre svega trijumf srpske neformalne diplomatije, koju je s velikim umećem predvodio Jovan Ristić. Srbija je do tada bila osmanski vazal, zbog čega nije bilo dopušteno njenom predstavniku da učestvuje u odlučivanju skupa. Ristić je u susretima s predstavnicima velikih sila iznosio argumente u prilog rešenju "Srpskog pitanja". Uputio je i Memoar Bizmarku, predsedniku Berlinskog kongresa, u kome je predstavio u najkraćem vekovne težnje srpskog naroda. Nepopustljivost suprotstavljenih po "Srpskom pitanju" dovela je do usijanja polemiku, koju je Bizmark prekinuo pitanjem "Zar svetski mir zavisi od srpskih granica?"
Jovan Ristić je izrazio zahvalnost čelnicima velikih sila koji su ga saslušali i podržali pravedne zahteve Srbije, što je bilo presudno da se odbaci raniji nepravedan "Sanstefanski ugovor". Leopold Ranke, čuveni svetski istorik, čestitao je svom dragom hajdelberškom đaku na postignutom uspehu: "Nezavisnost je najveće blago koje je Srbija mogla dobiti. Nezavisnost je osnova na kojoj države postaju i svoju budućnost obezbeđuju". Jovan Ristić je zahvalio i odgovorio u svom stilu: "Ono što je sloboda za čoveka, to je nezavisnost za državu."
Narodna skupština Srbije je usvojila Berlinski ugovor 10. (22) avgusta 1878. Poruka kneza Milana Obrenovića bila je: "Iznutra složni i čvrsti, spolja mudri." Zdanjem u kome je zasedanje održano odjeknula je misao - "u redu nezavisnih država Srbija treba da obezbedi simpatije Evrope i sveta".
Nezavisnost Srbije je izvojevana diplomatskom veštinom, ali je usledila i kao potvrda rezultata borbe za oslobođenje i nezavisnost, ne samo tokom ratova 1876. i 1877-1878. protiv trokontinentalnog Osmanskog carstva, nego i kao kruna viševekovnih samooslobodilačkih napora srpskog naroda pod osmanskom vlašću.
Bilo je to veliko civilizacijsko postignuće u procesu dugog trajanja od islamizacije ka očuvanju korena srpskog kulturnog identiteta i evropeizaciji. Samooslobodilačkim poduhvatom Srbija je sopstvenom snagom i ne malim žrtvama izronila iz dubina Islamske civilizacije i vratila se posle pet vekova evropskoj porodici država.
Svetsko javno mnjenje je stalo na stranu slabijeg a pravednog, diveći se njegovom podvigu. "Njujork tajms" je u tekstu pod naslovom najmlađa evropska država - "The youngest european state" - istakao srpski doprinos Evropi u borbi protiv osmanske sile. U Londonu je objavljen naslov "Najmlađa evropska kći" ("Serbia, the youngest member of the Europen family").
Svetski velikani duha: Tolstoj, Igo, Dostojevski, Darvin, Petar Iljič Čajkovski, Artur Evans, Andrejs Pumpurs ("Letonski Njegoš")... oglasili su se grmljavinom savesti, u duhu apela Viktora Igoa, slavnog pisca i predsedika Svetskog kongresa prijatelja mira, "Za Srbiju" ("Pour La Serbie").
Kao što svaka država obeležava svoju nezavisnost, tako je i Srbija to učinila već naredne 1879. A danas...? U vreme godišnjice ovih događaja nema ni pomena o njima, niti odgovora na pokušaje pojedinaca da se makar podseti na teško izvojevanu nezavisnost Srbije i njenu ne tako davnu sliku u svetu, što ne bi smelo njene potomke da ne čini ponosnim.
ZNAČAJ
Berlinski kongres 1878. predstavljao je završetak Velike istočne krize, započete Hercegovačkim ustankom u leto 1875. a sazvan je radi revidiranja rusko-osmanskog Sanstefanskog ugovora.
Kongres je okupio čelnike sedam velikih sila (Velike Britanije, Rusije, Austrougarske, Nemačke, Osmanskog carstva, Francuske i Italije), kao i predstavnike zainteresovanih država, naroda, autonomija, pokreta. Trajao je mesec dana (1/13. jun do 30. jun/13. jula 1878). Predsedavao je Bizmark, a rad se odvijao u plenumu i po komisijama. Ključne odluke bile su u okviru potrage za rešenjem Istočnog pitanja: smanjenje "Sanstefanske Bugarske" (ruska interesna sfera) i pravo dato Austrougarskoj da okupira Bosnu i Hercegovinu i zavede red, što je bila najveća nepravda prema bosanskohercegovačkim ustanicima, koji su samo promenili gospodara.
Bilo je to svojevrsno preuređenje sveta, s ciljem postizanja ravnoteže moći među silama. Bez obzira na slabosti i nepravedno odlučivanje diplomatija velikih sila, mir je održan u "veku ideja". Tamo gde je bio plamen ustanka tokom Velike istočne krize, 36 godina kasnije varnica je zapalila svet.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
KANDIĆ STALA UZ ĐILASA, PA NAPALA ŠABIĆA: Nastavlja se rat među blokaderima
RASKOL i svađe u blokaderskom taboru ne prestaju!
14. 07. 2026. u 12:29
HRVATI PUCAJU OD MUKE: Ne mogu da podnesu čast koja je Vučiću i Srbiji ukazana u Parizu (FOTO)
HRVATI danas pucaju od muke jer je Francuska predvođena Emanuelom Makronom našoj zemlji i predsedniku Aleksandru Vučiću učinila veliku čast stavivši ga da sedi u prvom redu tokom velike vojne parade povodom Nacionalnog praznika Republike Francuske - Dana pada Bastilje.
14. 07. 2026. u 11:58
U PRVA TRI DANA VIŠE OD 3.000 PRIJAVA NA PORTALU "KO SI, BRE, TI?" Građani se najviše žale zbog ovoga
GENERALNI sekretar predsednika Republike Suzana Paunović izjavila je danas da su u prva tri dana na platformi ''Ko si bre ti'' stigle 3.134 prijave građana, od kojih se 920 odnosi na bahato ponašanje javnih funkcionera, dok su više od polovine prijava lične žalbe, pritužbe i molbe građana.
14. 07. 2026. u 11:37
uživoPREDSEDNIK SE OGLASIO IZ PARIZA: Vučić na vojnoj paradi povodom Dana pada Bastilje; Sve oči uprte u Francusku (VIDEO)
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje tradicionalnoj vojnoj paradi povodom Nacionalnog praznika Republike Francuske - Dana pada Bastilje.
14. 07. 2026. u 10:08 >> 11:06
VUČEVIĆ: Poseta Vučića Francuskoj veoma značajna
PREDSEDNIK SNS i savetnik predsednika Republike Miloš Vučević izjavio je danas da je poseta predsednika Aleksandra Vučića Francuskoj veoma značajna i istakao da je odnos između Vučića i francuskog predsednika Emanula Makrona prijateljski, a ne samo protokolaran.
14. 07. 2026. u 10:56
DAN
27.07.2013. 21:39
Prva drzava koja nas je priznala je, cini mi se SAD. Cak je i rezolucija cekala priznanje preko Antlantika. Tada se govorilo da je Jugoslavija (jos SHS) dete majke Francuske i oca Vilsona precednika SAD.
Berlinski kongres je bio odgovor na San Stefan gde su Rusi dali veliki deo teritorije Turske na koje je pravo polagala Srbija. Tada nas je Nemacka spasla posledica vece ljubavi Rusa prema Bugarima nego prema nama. Da su Rusi uspeli mi bi bili bez Nisa i veceg dela tz. Bugar Morave (istocno od Morave).
Berlinski kongres je bio odgovor na San Stefan gde su Rusi dali veliki deo teritorije Turske na koje je pravo polagala Srbija. Tada nas je Nemacka spasla posledica vece ljubavi Rusa prema Bugarima nego prema nama. Da su Rusi uspeli mi bi bili bez Nisa i veceg dela tz. Bugar Morave (istocno od Morave). Naravno, nesto se gubi, a to je bila Bosna i Hercegovina!
@DAN - Pa eto, da smo slusali Ruse, Bugari bi bili u Bugarskoj a Srbi u Srbiji, te nebi imali jos jednog neprijatelja pored nas. Hteli tudje (Bugarsku) pa izgubili svoje (Bosnu i Hercegovinu), blesava politika, i jos blesaviji narod koji je slusa. Ruse treba slusat, od svih rodova Evrope, samo je Rusiji do mira. Ova ostala gamad samo zeli rat medju njima i mi.
@DAN - Pa istina, ja ove ekavce na jugu nista ne razumijem. Koliko se ucila istorija, Stara izvorna Srbija je bila Hercegovina, Zapadna Srbija, Raska, Crna Gora i sjeverna Albanija, ovo ostalo doslo otimanjem od Bugara i Madzara. Sad se narod tamo osilio i glumi vece Srbe od Srba samih. Tako je dok govedari kolo vode, mjesto da se gledalo jedinstvo Srba, svinjar odluci da otme od Bugara. Ja kao Srbin razumijem da nas ne vole, ni ja sebe nebi volio da sam se ponasao kao izdajnicko govno.
Komentari (30)