HRAST ili auto-put, srednji vek ili sadašnjost - dilema je u čijem se središtu našlo šest vekova staro stablo na trasi budućeg auto-puta Beograd - Preljina na Koridoru 11. Spor oko viševekovnog svedoka vremena u selu Savinac, prevazišao je okvire ekološkog problema i postao ogledalo odnosa države prema svojoj prošlosti i budućnosti.

Grčevitu odbranu starog hrasta kod Gornjeg Milanovca vlast ocenjuje kao izraz palanačkog duha prošlosti i težnju ka zaustavljanju modernizacije Srbije.

Pozivajući se na evropske vrednosti sve brojniji branioci drevnog stabla, sa druge strane, ističu da nisu protiv napretka i izgradnje auto-puta, ali da na seču istorijskog drveta - ne pristaju.

- Ko ruši svoju prirodu, tradiciju i istoriju, ne poštuje ni ljude - ističe Ivan Karić, narodni poslanik i predsednik Zelenih Srbije. - Nijednoj normalnoj državi u svetu, a mi to očigledno nismo zbog pojedinaca, ne bi se dogodilo da sruši ovakvu vrednost. Umesto da se prvi potpredsednik Vlade bavi istragom kako je zakonska zaštita zaobišla ovako vredno prirodno dobro i kako je došlo do propusta pri projektovanju Koridora 11, on vređa ljude koji postavljaju prava pitanja. Želimo auto-put, ali više od toga - hoćemo uređenu zemlju u kojoj će se poštovati zakon, priroda i ljudi.

BRANIĆE DRVO TELIMA MEŠTANI Savinca i građani koji su protiv seče drevnog stabla ističu da će hrast braniti po svaku cenu. Kako kažu, ako bude trebalo, teškim mašinama suprotstaviće i - svoja tela. - Ne razumem zašto se građanima koji mirno izražavaju mišljenje pripisuje „palanački duh“ - kaže Bojan Milovanović iz udruženja GM Optimist, koje svakodnevno organizuje obilazak hrasta u Savincu, gde se okuplja po nekoliko desetina građana iz svih krajeva Srbije. - Želimo rešenje koje će sačuvati hrast i nastaviti izgradnju auto-puta bez ugrožavanja bezbednosti u saobraćaju. To se zove održivi razvoj, koji podrazumeva uvažavanje obe činjenice.

Karić ističe da je najbolji primer kako država treba da štiti svoja prirodna bogatstva - frankfurtska šuma, na čijoj lokaciji je prvobitno planirana izgradnja najvećeg evropskog aerodroma. Šuma je, kaže on, sačuvana, a aerodrom izmešten.

Branioci hrasta zalažu se da dragoceno drvo postane spomenik prirode, kulture i istorije koje bi svoje mesto trebalo da ima između dve trake auto-puta, gde bi bio atrakcija i najlepše stajalište za odmor putnika.

Da jedno drvo ne može da spreči napredak države, ali i da gaženje preko tradicionalnih vrednosti ne donosi nikakvu korist, tvrdi profesor sociologije sa Pravnog fakulteta u Beogradu Milovan Mitrović.

- Odbrana hrasta nije izraz primitivizma ili palanačkog duha, već postmoderni model ponašanja koji je odavno prisutan u Evropi - objašnjava Mitrović. - Ti ljudi znaju koje su koristi od auto-puta, ali su svesni i njegovih loših strana. Oni su digli glas protiv naše sklonosti da novo izgrađujemo na ruševinama starog. Možemo samo da se zapitamo kakav bi bio epilog ove situacije u prosevećenoj i razvijenoj Nemačkoj, Francuskoj ili Italiji.

Da u Oksfordu, gde nema nijednog drveta dugovečnog koliko zapis iz Savinca, turisti obilaze Aleju starog drveća, podseća istoričar Miloš Ković. On naglašava da modernizacija u Evropi podrazumeva oslobađanja od kulta betona, fabrika, izgradnje...

- Stav vlasti prema ovom drvetu govori o Srbiji koja sve više liči na „Farmu“, gde se ceni neznanje i neukost. On pokazuje i odnos elite prema tradiciji. Hrast je star koliko i kosovski mit. Ukoliko vlast ne beži od izdaje južne pokrajine, teško je naći razlog zbog kog bi poštedela i drvo, koje je svedok naše istorije. Komunikacije i izgradnja nisu sporni, ali i tradicija koja mora da se poštuje. Uzor za to mogu da nam budu evropske države, pa čak i SAD - upozorava Ković.