NIKADA više neću da se kockam, samo mi pomozite i vratite dugove! Kladionica nije kockanje, to svi rade! - ovo su samo neke od rečenica koje svakodnevno čuju zaposleni u nekoliko domaćih bolnica i centara za odvikavanje patoloških kockara. Procene su da u Srbiji ima 250.000-300.000 zavisnika od klađenja, poker-aparata, ruleta. Samo u Beogradu je, prema istraživanju organizacije "Masmi", 30.000 zavisnika i oko 20.000 ljudi na korak od zavisnosti.

Čak 80 odsto dece je bar jednom, u kladionicama koje su im dostupne na svakom ćošku, oprobalo svoju sreću, a najmlađi registrovani kockar ima svega 12 godina! Sa kockanjem se, iz radoznalosti, počinje u vreme adolescencije, a prosečna starost onih koji su već dotakli dno je 27 godina. Ovo je pokazalo istraživanje koje je na svojim pacijentima sproveo novosadski Centar "Život nije igra".

- Kockari se na lečenje gotovo nikad ne prijavljuju sami, to čine njihove očajne supruge, majke, sestre - kaže Jasmina Leković, psihoterapeut i jedan od osnivača novosadskog centra. - Na početku terapije tu su i članovi porodica, da bi ona kasnije postala individualna.

Kontakt terapeuta sa porodicom ipak se ne prekida, jer samo porodica može da obezbedi da bivši kockar nikad ne raspolaže količinom novca koja bi ga dovela u novo iskušenje.

- Najmlađi kockar lečen ovde imao je 17, a najstariji 61 godinu - nastavlja Lekovićeva - Ima ih svih - od srednjoškolaca do ljudi sa diplomama fakulteta. Među igrama prednjače kladionice, sledi rulet, slot mašine i karte.

Kockanje spada u najtežu grupu bolesti zavisnosti i teže se leči nego narkomanija. Na primer, narkomani uzimaju tabletu i po leka "naltrekson", a kockarima je potrebno šest!

Patološki kockari su uglavnom muškarci (86 odsto), stari 18-29 godina (40 odsto). Većina ima srednje obrazovanje, a petina je fakultetski obrazovana. Dve trećine su neoženjeni ili razvedeni, a među ovom populacijom procenat razvoda viši je u odnosu na opštu populaciju (14 odsto u odnosu na šest).

- Za poslednje dve godine kroz Specijalnu bolnicu u Drajzerovoj prošlo je oko 200 ljudi koje smo lečili od kocke, a trenutno ih je sedamdesetak - kaže dr Jasna Daragan Saveljić, direktorka bolnice. Ona dodaje da im se do 2010. tek po nekoliko ljudi godišnje obraćalo, ali je onda broj porastao.

Na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja u Nišu trenutno imaju četrdesetak pacijenata.

- Najmlađi ima 20 godina, a stručnu pomoć pružamo i onima u četvrtoj i petoj deceniji - kaže dr Verica Arsenijević, šef Odeljenja za bolesti zavisnosti. - Pacijenti su različitih zanimanja, dovodi ih rodbina, ali dolaze i sami.

U poslednjih petnaest godina četvorica niških patoloških kockara izvršila su samoubistvo zbog bankrotstva, a jedan Nišlija "prokockao" je sopstvenu suprugu!

- Ne samo da je u porastu broj zavisnika, već je alarmantan broj maloletnika koji postaju kockari. Naš najmlađi pacijent ima 13 godina. Sa adolescentima je teže raditi, jer su buntovni, traže sebe, postaju agresivni. Svesni su da roditelji nemaju da im kupe patike koje nose njihovi vršnjaci, pa uzmu pare od užine i uplate tiket. Tako počinju - kaže psiholog Jelena Manojlović Petković iz SOS centra za odvikavanje od kockanja.

Osim ekonomske krize, jedan od razloga zašto je kocka u procvatu, po ovoj sagovornici, jeste i to što je ona u interesu države, koja od toga ubira lep porez. A koliko je revnosna kontrola, najbolje govori podatak da je do pre dve godine Srbija imala samo šest inspektora, a zvanično je, posle BiH, druga zemlja u Evropi po broju kockarnica i kladionica u odnosu na broj stanovnika!


PETINA SKLONA SAMOUBISTVU

HIPERTENZIJA, infarkt miokarda, migrena i čir na želucu samo su neka od oboljenja patoloških kockara, a najčešći psihijatrijski poremećaj je depresija, od koje pati 50-75 odsto. Čak 24 odsto ispitanika potvrdilo je sklonost ka samoubistvu.