IMAM i putovnicu i domovnicu, ali kuda ću sa njom. Boljeg života za nas nema nigde - kaže Gojko S., izbeglica iz Knina. - Skoro dvadeset godina živim od danas do sutra, sa neredovnom platom i u kućici koju sam u Batajnici sam sazidao. U Krajini mi je ostalo sve. A ja se sve ove godine osećam isto - kao da nigde ne pripadam.

Osim njega, u Srbiji još 45.000 stanovnika ima izbegličku legitimaciju i svi oni će 1. jula, osim ovog, zaraditi još jedan „status“ - građana Evropske unije. Ulaskom Hrvatske u EU, ovdašnje izbeglice bi - makar formalno - trebalo da imaju sva prava kao i Šveđani, Nemci, Španci, Italijani... Malo ko među njima, međutim, zaista i očekuje da im će im 1. jul promeniti živote, makar i za promil.

U Komeserijatu za izbeglice Republike Srbije kažu da će sve porodice koje i danas imaju izbeglički status imati prava kao i stanovnici Hrvatske, ali teško mogu da pobroje koje bi to tačno privilegije mogle da imaju ovdašnje izbeglice. Izvesno je samo da će nešto - još jednom - izgubiti:

IZBRISAN NAROD PREMA popisu iz 1991. godine, Republike Hrvatska je imala 4.784.265 stanovnika, a od toga se 581.663 stanovnika (12,2 odsto) izjašnjavalo kao Srbi. Prema popisu stanovništva od 31. marta 2001. godine, u Hrvatskoj je bilo 4.437.460 stanovnika, a od toga „registrovanih“ Srba je bilo 201.631 ili (4,54 odsto). U jednoj dekadi se broj Srba koji živi u Republici Hrvatskoj smanjio za 380.000 ili za skoro dve trećine.

- Novi Zakon o prebivalištu koji je usvojila RH, podrazumeva da izbeglice više neće moći istovremeno da imaju ličnu kartu obe države već će morati da se opredele. S druge strane, dvojno državljanstvo, a samim tim i pasoše će moći da zadrže - objašnjava Jelena Marić, iz Komeserijata. - Očekujemo da će svi zadržati srpsku ličnu kartu jer im je ona mnogo korisnija, a gubitak hrvatske samo će podrazumevati da ne mogu da učestvuju na lokalnim izborima, već samo na parlamentarnim i predsedničkim.

Ona podseća da je iz Hrvatske u našu zemlju devedesetih preseljeno 350.000 Srba i da je najveći broj uzeo dvojno državljanstvo. Većina ih se skrasila svuda po Srbiji, malo ih je otišlo u beli svet, a tek se neznatni broj vratio u stare krajeve iz kojih su pre dve decenije oterani.

- Nekada smo imali 700 kolektivnih centara širom zemlje i u njima 60.000 stanovnika, a danas imamo 29 kampova u kojim živi 2.400 građana, od kojih je 450 izbeglih iz Hrvatske - kaže Jelena Marić. - Svi će oni u naredne tri godine dobiti trajni smeštaj, a na kolektivne centre će biti stavljeni katanci. I stambeno pitanje 45.000 ostalih izbeglica iz Hratske će takođe biti rešeno u narednih pet godina.

Tako je brigu o prognanim porodicama preuzela Srbija, dok Hrvatska i dalje za njih „ne mari“.

- Možemo samo da se nadamo da će Hrvatska, ulaskom u EU, početi da tretira sve svoje građane na isti način, bez obzira na mesto gde žive - dodaje ona. - A za početak, da će se pozabaviti rešavanjem stanarskog prava, koje je jedno od najvažnijih.

U izbegličkim udruženjima, pak, ne očekuju mnogo od „suseda“ jer se do sada nisu pokazali voljnim da reše pitanja na koja su se sami obavezali kroz razne povelje i deklaracije.

- Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju neće sam po sebi rešiti brojne probleme izbeglih i prognanih Srba - kaže Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica i narodni poslanik. - Ključni preduslov za pravično i trajno rešenje naših problema jeste aktivna uloga države Srbije.

SRBIJA DELI KLJUČEVE U SRBIJI će za 16.780 izbegličkih porodica biti izgrađeno 10.000 stanova, podeljeno 3.580 paketa građevinskog materijala, podignuto 1.200 montažnih kuća i useljeno 2.000 napuštenih seoskih domaćinstva. Sve će to koštati 330 miliona evra i u naredna dva meseca će početi podela prvih ključeva.

On kaže da zato sada najviše očekuje od „naših“ i poziva predsednika Narodne skupštine, Nebojšu Stefanovića, da što pre sazove posebnu sednicu na kojoj bi se usvojila Rezolucija o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih lica i drugih oštećenih građana iz Hrvatske. Tek sa ovakavom podrškom bi se mogla „pritiskati“ evropska Hrvatska.

- Sada posebno moramo insistirati na rešavanju problema koji se već godinama zanemaruju. A najveći su prespore ekshumacije i identifikacije nestalih lica, oduzete kuće i zemljišta. A nije završena ni obnova porušenih stambenih jedinica - dodaje Linta. - Još nije omogućena ni novčana nadoknada štete za uništenu imovinu. I dalje su izrazito nepovoljni uslovi otkupa za povratnike srpske nacionalnosti koji su stan dobili kroz tzv. Program stambenog zbrinjavanja, a nije rešeno ni pitanje neisplaćenih penzija i devizne štednje. Srpske kuće se oporezuju kao vikendice, ne poštuju se zakonski propisi koji garantuju slobodnu upotrebu srpskog jezika i pisma u opštinama i gradovima gde je učešće Srba preko jedne trećine u ukupnom stanovništvu.

Eto zadatka, dodaju u ovom udruženju, za novu „evropsku“ Hrvatsku.