U CRNOJ Gori je, mada je slovila i kao kandidat za zvaničnu, i dalje nezvanična himna, u poslednje vreme svojataju je i Bosanci iliti Bošnjaci, ali dileme nema: popularnu pesmu „Još ne sviće rujna zora“ napisao je, a najverovatnije i komponovao Srbin iz Futoga. Reč je o Vasiliju Vasi Nikoliću (1822-1890), advokatu, vojniku, pesniku, boemu...

- Imao sam dileme oko te pesme sve dok u Narodnom muzeju u Kikindi nisam našao pesmaricu koju je, rukom, na slavenoserbskom, u Mokrinu 1846. ispisao tamošnji učitelj Luka Davidović. Pod brojem 99, u njoj je Nikolićeva pesma „Jošt ne sviti bela zora“. U potonjim verzijama, u njoj jeste promenjena poneka reč, pa je umesto bele, postala rujna zora, ali su to beznačajne izmene - otkriva, za „Novosti“, dr Milovan Miškov, profesor Pedagoškog fakulteta u Somboru.

Za razliku od izvornog teksta, praktično identičnog današnjem, originalna muzička partitura ne postoji, a ovaj muzikolog i istraživač umetničke tradicije veruje da je Nikolić za pesmu komponovao i muziku.

- Nikolić je vreme u kojem je živeo obeležio i kao jedan od najpoznatijih gitarista svog doba - objašnjava Miškov. - O njemu, inače, biranim rečima piše njegov savremenik Jakov Ignjatović a, uz ostalo, jedno vreme je, na Petrovaradinskoj tvrđavi, bio i ađutant generala Josipa Jelačića kojeg će, nešto docnije, za hrvatskog bana ustoličiti srpski partijarh Josif Rajačić.

VOLELI SU JE
MNOGI PEVAČI
PESMA „Još ne sviće rujna zora“ se, decenijama, nalazila na repertoaru naših najpoznatijih pevača, ne samo narodne muzike. Na gramofonskim pločama ili kompakt diskova do sada su je snimili Bora Spužić Kvaka, Dušica Bilkić, braća Bajić, Nikola Karović, Merima Njegomir, „Sedmorica mladih“, Ljiljana Petrović, Željko Joksimović...

Nikolićevo sočinenije, kako se govorilo u njegovo doba, pretrajalo je dva veka. Tridesetak godina pošto je nastalo i uveliko pevano „širom Srpstva“, pojavila se i prva klavirska partitutara koju je napisao Kornelije Stanković, a u svojoj knjizi „Južno-slovjenske popjevke“ iz 1878. prvi put štampao hrvatski etnomuzikolog Franjo Kuhač.

Što se, pak, tiče rasprostranjene predrasude da je reč o crnogorskoj narodnoj pesmi, odnosno nedavnih izjava poznatog sarajevskog pevača Seje Pitića da će dokazati da je, ipak, reč o bosanskoj sevdalinki, Miškov kaže da je sve to - uzaludan posao.

- Pesme su, uvek, lako osvajale prostore, naročito u istom jeziku, čak i kad se on govori u više država, pa je tako i ova stigla i do Crne Gore, ali svakako nije crnogorska - veli Miškov. - Nesvrsishodni su i pokušaji iz Sarajeva da je proglase za svoju. Mogu, naravno, da je pevaju, jer muzika nema granica, ali je to, definitivno, srpska pesma i tu se ništa ne može promeniti.