Poštuje li se najviši pravni akt: Ustav kao kusur

AKO je suditi po dnevno političkoj praksi, teško bi se moglo reći da se Ustav u Srbiji poštuje shodno načelima sređene, pravne, države. Naprotiv, odnos prema najvišem pravnom aktu je, po oceni i pravnih stručnjaka i političkih analitičara, na veoma niskom nivou. Tradicija bahatog ponašanja nije od juče, a kako se ukazuje, najgore je što u tome često prednjače političari i najviši nosioci državnih funkcija.

Kritički se osvrćući na odnos političkih elita prema poštovanju Ustava, pravnici i politikolozi podsećaju na takvu "tradiciju" koja seže daleko u prošlost. Naši sagovornici još tvrde i to da se sa svakom promenom vlasti nazaduje u poštovanju Ustava, umesto da se stvari menjaju nabolje.

- Odnos prema Ustavu jedan je od simptoma duboke krize srpske političke elite i bar delom se objašnjava poraznim nasleđem komunizma - kaže za "Novosti" profesor Leon Kojen. - Za komuniste, kod nas i drugde, vlast i partijski monopol nad njom bili su sve, a moralne i pravne norme gotovo ništa. Kada danas slušate Ivicu Dačića o Ustavu, lako prepoznajete dobrog vojnika partije kome se pre 40 godina govorilo da "ne treba da se drži zakona kao pijan plota". Samo što su tadašnji srpski komunisti slušali Broza i Kardelja, dok Dačić sluša Vestervelea i Ketrin Ešton. Ali mentalitet i način političkog razmišljanja ostali su isti.

S druge strane, Bogoljub Milosavljević, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta "Union", ocenjuje da se Ustav uglavom poštuje.

Ali tačno je, dodaje Milosavljević, da vlast ponekad zaobilazi mesta u Ustavu koja im ne odgovaraju za određene projekte.

Koji su to projekti i da li se među njih može svrstati i usvajanje briselskog sporazuma sa Prištinom koji je izazvao lavinu kritika kao dokument koji najdirektnije krši preambulu i više članova Ustava?

Milosavljević smatra da preambula može šire da se tumači i da faktičko stanje ne odgovara onome što u Ustavu piše:

- Secesija je najgrblje kršenje Ustava, ali s druge strane postoji faktičko stanje koje ni u vreme donošenja tog ustava, 2006. godine, nije bilo onakvo kakvo je u njega uneto. Formalno, uvek se može tvrditi da se briselskim sporazumom krši Ustav, ali suštinski, briselski dokument odslikava faktičko stanje, a Vlada Srbije ne može da se ponaša kao da je pala s Marsa.

Međutim, kritičari briselskog sporazuma navode da se njime, osim preambule, koja govori o Kosmetu kao sastavnom delu Srbije, krše i još tri člana Ustava.

- Prekršen je član 8. koji govori o jedinstvenoj teritorji i granicama, zatim, član 182. koji predviđa da će suštinska autonomija Kosmeta biti uređena posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava. Prekršene su i određene ustavne odrebe koje se tiču lokalne samouprave - nabraja za "Novosti" Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka i poslanik DSS.

Leon Kojen se osvrće na deo briselskog sporazuma u kome se govori da Kosovo i Srbija neće blokirati jedni druge na putu evropskih integracija:

- U briselskom sporazumu govori se o "stranama" potpisnicama, a u tački 14. se kaže da strane "neće blokirati" jedna drugu "na putu ka EU", ni "ohrabrivati druge" da to čine - navodi Kojen. - Kako kandidati za članstvo u EU mogu biti samo suverene, nezavisne države, jasno je da Srbija na ovaj način faktički priznaje Kosovu taj status. To je u suprotnosti sa članom 182. Ustava koji konstatuje da je KiM autonomna pokrajina u sastavu Srbije, a samim tim i sa članom 8. koji kaže da je "teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva", a "granica Srbije nepovrediva" (s tim što se može menjati "po postupku predviđenom za promenu Ustava"). Isto je tako protivustavno što Srbija sklapa sporazum sa prištinskim vlastima o položaju Srba na KiM, a da se nigde ne pominje Ustav Srbije. Ako se Srbija politički i ustavnopravno ne odriče KiM, ona bi se u takvom sporazumu pre svega morala pozivati na sopstveni ustav, a ne samo na "kosovske zakone" i kosovsku "centralnu vlast". Ali, dok srpska politička elita vidi Srbiju kao dobrovoljni protektorat EU, ništa drugo se ne može ni očekivati. Najveće evropske zemlje još od 2008. priznaju nezavisno Kosovo, i ceo smisao briselskog procesa u tome je da to faktički, ako ne i zvanično, učini i Srbija.

Politički analitičar Đorđe Vukadinović smatra da je Srbija po poštovanju Ustava ispod većine ne samo evropskih, nego i latinoamričkih zemalja.

- I Milošević je imao fleksibilan odnos prema Ustavu, ali se to još više pogoršalo posle dolaska DOS na vlast 2000. godine. Oni su se bahato odnosili prema ovom aktu pod izgovorom da je to Miloševićev ustav. Kada je donet novi ustav 2006. godine, krenuo je hor protiv njega, najviše iz pokrajinskih stranaka, mađarskih partija, NVO... I sada vlast pa i premijer krše ustav na koji su se zakleli - kaže Vukadinović za naš list.

I druga pokrajina, Vojvodina, i odnos prema Ustavu, jedna je od večitih tema. Iz Beograda i Novog Sada pljušte međusobne optužbe za kršenje ovog dokumenta - Vojvođani republičku vladu optužuju da im iz budžeta ne uplaćuje sedam odsto finansijskih sredstava, a iz Beograda tvrde da pokrajinska vlast usvajanjem deklaracije kreće u - secesiju Vojvodine.

- Istina je po sredini - kaže profesor Milosavljević. - Tačno je da svaka autonomija teži da bude još jača, a zadatak države je da je drži u ustavnim okvirima. Tačno je da zakon o nadležnostima, Statut u deklaracija imaju mesta neusaglašenih sa Ustavom, ali ne u meri u kojoj to tvrde oštri kritičari vojvođanske vlasti.

Igor Mirović, potpredsednik SNS, kaže za "Novosti" da je vanustavno funkcionisanje pojedinih elemenata autonomije Vojvodine - koja nije sporna, nego samo neki njeni elementi - krenulo pre četiri godine.

- Sve je počelo kada je prethodna vlast izglasala neustavni Zakon o nadležnostima za šta je glasala većina u republičkom i vojvođanskom parlamentu i za šta oni snose odgovornost. Iz zakona o nadležnostima izvire niži akt, a to je Statut koji je posle četiri godine ušao u postupak ocene u Ustavnom sudu. Sada je usvojena deklaracija koja pokušava da uvede ideju da je moguće političkim pritiskom očuvati okvire koji nisu ustavni - pojašnjava za naš list Mirović, uz napomenu da samo Ustavni sud može da odluči ko krši Ustav.

A, da li će postojeći ustav biti menjan, takođe je jedno od pitanja. Da se ide u tom smeru govore i najave iz samog vrha vlasti, (za to se zalaže i sam premijer), ali i iz nevladinog sektora, pa i od stranih zvaničnika...

Procedura promene Ustava je, inače, izuzetno složena i zato je neophodno da se obezbedi najširi politički i društveni konsenzus.

To ističe i Igor Mirović, koji dodaje da ad-hok ili jednopartijska promena Ustava ne dolazi u obzir.

- SNS u tome neće učestvovati, jer bismo onda ličili na one koje smo pobedili na izborima - navodi on.

Vukadinović pak ima utisak da će upravo sadašnja skupštinska većina, koja po njemu baš i ne odražava pravo raspoloženje birača, pokušati da promeni Ustav.

Profesor Milosavljević je uveren da će promena Ustava biti na dnevnom redu kako pregovori sa EU budu odmicali.

A Slobodan Samardžić ne vidi realnu snagu koja bi mogla to da učini:

- Ko želi da menja Ustav, neka krene, ali procedura je veoma složena i ozbiljna. Razne želje u vezi sa tim pitanjem postoje, ali razloga da najviši državni akt bude menjan - nema.

DVOTREĆINSKA VEĆINA I REFERENDUM

Procedura za izmenu Ustava dosta je komlikovana i regulisna je članom 203. najvišeg pravnog akta. Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 birača.

O promeni Ustava odlučuje Narodna skupština.

Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ako ne bude postignuta potrebna većina, promeni Ustava po pitanjima sadržanim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne može se pristupiti u narednih godinu dana.

Ako Skupština usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi akta o promeni Ustava, koji Skupština usvaja.

Skupština usvaja akt o promeni Ustava dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika i može odlučiti da ga i građani potvrde na republičkom referendumu.

Referendum je obavezan ako se promena Ustava odnosi na preambulu, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.

Građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.

Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.

Ako Narodna skupština ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skupštini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupština.

USTAVNI SUD ODLUČUJE O USKLAĐENOSTI PROPISA

O tome da li je nešto u skladu sa Ustavom odlučuje Ustavni sud Srbije, u kome pravdu deli 15 sudija, koji se biraju na devet godina. Pet ih bira Narodna skupština između deset kandidata koje predloži predsednik Republike. Drugih pet bira predsednik Republike između deset kandidata koje mu predlože poslanici, a ostale Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, između deset prijavljenih sa liste Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Na javnoj raspravi je ocena ustavnosti Statuta Vojvodine, a predsednik ovog suda Dragiša Slijepčević najavio je da bi konačnu odluku u ovom predmetu sudije trebalo da donesu do kraja godine. A prošle je godine u julu USS kao neustavne ocenio 22 odredbe Zakona o nadležnostima Vojvodine.

Prema godišnjem planu rada, do kraja jula trebalo bi da se stavi tačka na "Kosovske uredbe" - šest predmeta, koje su inicirali uglavnom poslanici opozicije. Tako je na dnevnom redu Uredba o kontroli prelaska administrativne linije prema AP KIM, zatim Uredba o posebnom načinu obrade podataka u matičnim knjigama za južnu srpsku pokrajinu, Uredba o posebnom načinu priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa univerziteta sa KiM, koje ne obavljaju delatnost po propisima Srbije. Pored njih, US trebalo bi da prelomi i da li je u skladu sa najvišim pravnim aktom uredba Vlade Srbije o posebnom načinu obrade podataka u Katastru zemljišta za AP KiM.

Na stolu će se naći još i predlog za ocenu ustavnosti "Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Vlade Srbije i Vlade samozvane države kosovskih Albanaca", koju su potpisali 21 poslanik DSS, po jedan poslanik SNS i NS i dvojica samostalnih predstavnika naroda. Na odluku čeka i SRS, koja je tražila da ovaj sud ispita usklađenost "Briselskog sporazuma" sa najvišim pravnim aktom.

Inače, ove nedelje Ustavni sud je zaustavio neoveravanje zdravstvenih knjižica građanima koji nisu izabrali lekara, kao i konverziju zemljišta. (E. R.)