Đakovica: Ne daju im ni u crkvu

KAKO da razmišljamo o povratku kada nam ne dozvoljavaju ni da posetimo svoj rodni kraj. O kakvoj vladavini prava i slobodi na Kosmetu govore ako nam je uskraćeno kretanje i pravo na vlastitu imovinu. A više od 300 srpskih porodica planiralo je povratak u Đakovicu.

Ovako priča grupa revoltiranih Srba raseljenih iz Đakovice, kojima je uskraćena poseta Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice. Oni su krajem prethodne nedelje uputili protestna pisma na brojne adrese predstavnika međunarodne zajednice na Kosmetu, nadležnim za bezbednost i vladavinu prava. Naime, na ovaj potez, po rečima, Đokice Stanojevića, predstavnika Srba iz ovog grada, raseljeni su bili prinuđeni, jer im je drugog dana Uskrsa, onemogućena poseta jedinoj živoj svetinji u ovom gradu.

- Nas sedamdesetak krenulo je organizovano, iz Kragujevca, Rače, Kraljeva i drugih gradova u centralnoj Srbiji, da za praznik posetimo naš grad i našu crkvu koju čuva nekoliko starica. Međutim, posle više sati provedenih na goloj ledini, negde sa pola puta, bili smo prinuđeni da se vratimo nazad, jer su nam pripadnici kosovske policije koji obezbeđuju svetinju poručili da ne dolazimo zbog protesta pripadnika albanskog pokreta „Samoopredeljenja“ oko svetinje - objašnjava Stanojević i ističe da su umesto u ljubavi i miru drugi dan Uskrsa, raseljeni proveli u neizvesnosti i napetosti. Zato, kaže, žele da upoznaju predstavnike međunarodne zajednice, ali i naše države, s time da su im albanske vlasti uskratile najosnovnija ljudska prava, počev od prava na slobodu kretanja, verske slobode, pravo na sopstveni imovinu...

Srbi iz Đakovice pitaju se na koji način bi im kosovske vlasti i međunarodna zajednica obezbedili povratak, ukoliko im je uskraćena čak i jednodnevna poseta. Pogotovu što su, kako ističu, već 372 porodice podnele zahtev UNHCR-u za povratak u „Srpsku ulicu“ koja se nalazi pokraj crkve u Đakovici.

DVE MONAHINjE I DVE STARICE

InaČe, na području opštine Đakovica do 1999. godine živelo je 12.500 Srba. Oni svoju imovinu nisu prodavali, pa je tako više od 95 odsto te imovine u ovoj opštini u srpskim rukama. Međutim, „srpske korene“ u ovom gradu sada čuvaju dve monahinje i još dve starice smeštene u crkvenom konaku.