Država slepa za Nikolinu

SEDMOGODIŠNJA Nikolina Petković, rođena bez očnih jabučica, lekari kažu - žrtva bombardovanja osiromašenim uranijumom - dete je drugog reda. Iako zakoni Srbije kažu da joj sleduje pomoć države u školovanju, njeni školski dani su pravo mučenje, jer nastavnih sredstava, a ni stručnjaka za rad sa Nikolinom nema.

Prošlog septembra, iako težak invalid, krenula je u prvi razred osnovne škole „Heroj Ivan Muher“ u Smederevskoj Palanci, po principu inkluzivnog obrazovanja. Ipak, ona ne može samostalno da pohađa školu, pa su joj neophodni defektolog-tiflolog, prilagođena nastavna sredstva i pomagala, udžbenici, računar sa prilagođenom tastaturom i mišem, prevoz do škole i nazad.

- Od svega toga, Nikolina ima jedino personalnog asistenta na časovima. U školi nemaju obučenog kadra za rad sa slepom decom, niti učila. Za to nema novca. Isti odgovor daju i u opštini. Ni u predškolsko nije išla, nisu imali uslova. Država kažnjava moje dete kao da već nije dovoljno kažnjeno - kaže otac Jugoslav Petković.

Roditelji slepe devojčice su se obraćali svima - od škole, opštine, preko prosvetne inspekcije, do ministra prosvete.

Ministar reče da za Nikolinin slučaj „nema nadležnost“.

- Zahtev opštini podneli smo polovinom februara - kaže otac. - Odgovor nismo dobili, a usmeno nam je rečeno da ne mogu da pomognu. I škola se obraćala, bez uspeha.

I zaštitnik građana se uključio preporukom. Isti zahtev roditelja i pedagoga škole, kao i zaštitnika građana, nije rešen, iako je rok od sedam dana davno prošao.

- Komisija je 2011. predložila da dete upišemo u školu za slepu i slabovidu decu u Kragujevcu. Nemamo uslova da se preselimo, a ne možemo dete od sedam godina, životno vezano za nas, da pošaljemo samo u internat - kaže otac Jugoslav.

Nikolini nije obezbeđen ni prevoz.

Ministar Žarko Obradović, u pismu roditeljima, naveo je da, shodno zakonima ove zemlje „svaki učenik sa smetnjama u razvoju ima pravo na prevoz ili naknadu prevoza od kuće do škole i nazad bez obzira na udaljenost“. Još jedno mrtvo slovo na papiru.

U Centru za socijalni rad kažu da su specijalizovano kombi vozilo ustupili dnevnom boravku za decu i omladinu ometenu u razvoju „Puž“.

Porodica Petković je tako mesecima u začaranom krugu mrtvih propisa i krutih institucija. Nikolina, uprkos svemu, ne izostaje iz škole. Stidljiva i ranjiva, odmah je očarala drugare, koji joj nesebično pomažu, kao i personalni asistent Nataša. Kaže, najviše voli matematiku, a na času srpskog samo sluša, jer da bi naučila da čita, potrebne su joj knjige na Brajevom pismu.

ŽRTVA BOMBARDOVANJA NATO

PORODICU Petković rat je 1999. proterao iz Đakovice i zarobio u dvadesetak kvadrata sobe 203 hotela „Srbija“ u Boru. Tu se u oktobru 2005. rodila Nina. Lekari kažu da je njen hendikep posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom. Otac i majka su nezaposleni.

Imaju još dvoje dece. Očne proteze koje Nina nosi, jednom godišnje roditelji dobijaju preko lekarske komisije, a sve ostalo kupuju sami. Tako zakon kaže.