POSTAVLJANJEM većine od 355 aparata iz donacije Italije, koji su godinama stajali u magacinima i podrumima zdravstvenih ustanova, nije rešen problem dijalize u Srbiji. U 58 državnih centara pacijenti se dijaliziraju u tri smene. Iz Batajnice se na terapiju putuje u Lazarevac, a u nekim centrima pacijenti završavaju tretman u dva sata ujutru!

Istovremeno, potpuno su neiskorišćeni kapaciteti šest privatnih centara: četiri u Beogradu, i po jedan u Nišu i Novom Sadu. Država već punu godinu, od kada je povukla pacijente od privatnika, preračunava koliko zapravo košta ovaj vid lečenja. Iako i sama ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović smatra da je nedopustivo da bubrežni bolesnici u ponoć idu na dijalizu, još se vaga da li će se terapija vratiti u privatne centre.

Na dijalizi u zdravstvenim ustanovama je trenutno oko 4.000 pacijenata, a na kućnom tretmanu još oko 530. Iz oba udruženja bubrežnih bolesnika na dijalizi upozoravaju da je ne samo zbog same prirode bolesti, nego i zbog tretmana, koji su u državnim centrima u Srbiji, ”ispod medicinskih standarda”, iako su aparati dobri, preuranjena smrtnost ovog dela populacije iznad evropskog proseka, i dostiže gotovo 20 odsto godišnje.

- Uslovi su užasni, ispod svakog ljudskog dostojanstva. O 12 kvadratnih metara, koliko je propisano za svako dijalizno mesto da bi se smanjila mogućnost širenja hepatitisa, može samo da se sanja. Ljudi su nagurani jedan do drugoga. U KBC ”Zemun” se dijaliziraju maltene na hodnicima. Štedi se čak i na rukavicama, fiziološkom rastvoru. A ako se uređaji dobro ne isperu, pacijentima je život bukvalno ugrožen. U mnogim centrima se i tretman koji svakog drugog dana treba da traje po četiri sata, skraćuje - kaže Zvonko Petrović, predsednik Udruženja ”Renalis”.

ČETIRI PUTA SKUPLJE OD TRANSPLANTACIJE LEČENJE hemodijalizom na godišnjem nivou, u proseku je, gotovo četiri puta skuplje nego terapije za bolesnika sa presađenim bubregom, izračunali su stručnjaci. Na spisku čekanja je zvanično 658 pacijenata, a prošle godine je transplantirano 79 bubrega, od kojih je 47 uzeto od donora u stanju moždane smrti.

Kada je prošle godine u februaru obavestio pacijente da više ne mogu da se dijaliziraju u privatnim centrima, RFZO je ”potegao” argument da je dijaliza kod privatnika 35 evra po tretmanu skuplja nego u državnim bolnicama. U udruženjima pacijenata, međutim, tvrde suprotno:

- Dijaliza sa sve transportom pacijenata od Beograda do Lazarevca košta više od 105 evra, koliko RFZO plaća privatnim centrima u kojima je ostalo još 200 pacijenata na dijalizi - kaže Nikola Grubor, predsednik Saveza udruženja bubrežnih invalida.

Prema analizi Instituta ”Dr Milan Jovanović Batut” u mreži državnih ustanova nedostaju kapaciteti za dijalizu 200 pacijenata u Beogradu i 100 u Novom Sadu - rečeno je juče ”Novostima” u RFZO.

- Za privatnu dijalizu lane je plaćeno 352.850.000 dinara, s tim što je 114.877.000 bio dug iz prethodne godine.