Život na selu: Daleko od svega

ŽITELJI više od polovine naselja u Srbiji do lekara moraju da pregaze i do desetak kilometara, jer njihovo mesto nema ambulantu. Od 4.600 sela u Srbiji u čak 73 odsto ne postoji dom kulture, niti biblioteka. Poštu sanjaju meštani 2.000 sela, dok oko 500 naselja nema vezu sa ostatkom sveta javnim prevozom.

Ovako izgleda slika kvaliteta života u većini sela Srbije, otkrivena poslednjim istraživanjem za potrebe programa UN. Ova studija pokazala je da je žiteljima najvećeg broja mesta u Srbiji nedostupna većina sadržaja za iole normalnan život. O ovome najbolje svedoči i podatak da stanovnici oko 400 naselja po osnovne proizvode moraju na put, jer u njihovom mestu ne postoji čak ni - prodavnica.

Petina naselja nema ni osnovnu školu, dok je 61 odsto njih bez vrtića - jedno je od rezultata istraživanja. Da ni poljoprivreda, koja je osnovni izvor zarade, nema veliku šansu pokazuje i da dve trećine sela nema veterinarsku ambulantu, a da je svega nešto manje ruralnih naselja koja nemaju čak ni biljnu apoteku.

Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, loša mreža puteva i gotovo nikakve šanse za zaradu osim obrade zemlje - najčešći su razlozi zbog čega su proteklih decenija sela gotovo desetkovana. U Srbiji je trenutno 11 potpuno ispražnjenih naselja, dok čak 85 njih ima manje od deset stanovnika. Bela kuga i potraga za boljim životom dovela je do toga da u gotovo hiljadu sela stanuje po manje od stotinu žitelja.

Da su sela u Srbiji na umoru, slažu se demografi i stručnjaci sa ruralni razvoj. Ovo potkrepljuju činjenicom da se manjak od oko 30.000 ljudi, koliko država godišnje ”kalira”, beleži uglavnom u selima.

Da je dvanaesti sat da država napravi zaokret prema selu, koje se sada posmatra samo kao fabrika za proizvodnju jeftine hrane, smatra i Branislav Gulan iz Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

- Činjenica je da su sela zapuštena, a nekadašnji domovi kulture danas su ruševine - izričit je Gulan.

- Selo ne služi samo za proizvodnju hrane, već njegovi žitelji moraju da imaju i pristojan život.

U Austriji ili Sloveniji i u selima od pet kuća ima života, jer se tačno zna šta i za koga proizvode.

Da je Srbiji preko potrebna obnova ruralne sredine, jer bez sela ne mogu da žive ni gradovi, smatra i Jovana Čikić, sociolog sela sa Univerziteta u Novom Sadu.

- Ambulanta, apoteka, obdanište, biblioteka ili frizerski salon gotovo su neostvariv cilj za više od trećine sela u Srbiji - smatra Čikićeva.

- Stagnaciju i demografsko propadanje sela možemo da sprečimo samo politikom uspešnog ruralnog razvoja, koja se neće ticati samo poljoprivrede, već i svih ostalih zanimanja i usluga.