Odnos vojnih snaga NATO prema Vojsci Jugoslavije bio je pred početak agresije 600 prema 1, a VJ je zaostajala tehnološki najmanje 30 godina. Procena NATO komandanata bila je da će Srbija kapitulirati posle nekoliko dana.

NATO je planirao kopnenu ofanzivu na "sprženoj zemlji", pošto uništi PVO. Međutim, ni posle 78 dana nisu se "stekli uslovi" za to. I tada je dve trećine oružja bilo spremno za borbu i više od 99 odsto mobilisanog ljudstva.

Sve je bilo na strani NATO, osim morala, rodoljublja i dovitljivosti.

- Oni nisu mogli da shvate kako smo se uopšte drznuli da odbijemo kapitulaciju u Rambujeu i ne dozvolimo da NATO ušeta u Srbiju. Džon Pemberton, vojni i vazduhoplovni izaslanik SAD, na kraju poslednjeg sastanka pred agresiju upitao me je: Znate li da ste mali i tehnološki najmanje tridset godina iza nas, na čemu zasnivate tu samouverenost? Odgovorio sam mu da će saznati kad nas napadnu. Besno se okrenuo i otišao bez rukovanja - priča general Spasoje Smiljanić.

Godinama uoči agresije pokazale su se mnogo slabosti u državnom i vojnom vrhu.

- Čak je i naš načelnik Generalštaba bio ubeđen da će posle kratkotrajnih udara raketama po KiM, uslediti kopnena invazija. Mi "plavci" smo upozoravali da su takvi ratovi prošlost i da će doći do masovnog vazdušnog udara uz pomoć kosmičke vojske - satelita. Pokazalo se da smo bili u pravu. U skladu s tim, počeli smo da raseljavamo jedinice s mirnodopskih lokacija, uprkos pretnjama kaznom - otkriva Smiljanić.

BALEGA ZA RAKETE - KOMUNALCI iz Prizrena su otkrili da rakete pogađaju stajsko đubrivo koje su Albanci izbacivali iz dvorišta. Ispostavilo se da ono oslobađa idealnu temperaturu koju "vole" rakete. Nikad neću zaboraviti komunalca koji se žalio: "Šta ću posle rata da pričam deci, da smo NATO pobeđivali balegom". Komunalci su očistili i površinski sloj smeća na deponiji i nagurali metalne ploče u toplu masu, pa je NATO potrošio milione dolara bombardujući đubre - seća se general Delić.

Branioci neba 1999. kažu da je iskustvo stečeno analiziranjem NATO bombardovanja Republike Srpske 1994. omogućilo Vojsci Jugoslavije da se odupire Alijansi van svakih očekivanja. NATO je znao i za operativne procene same VJ da je u slučaju napada oružane sile jednake jugoslovenskoj, životni vek zastarele PVO procenjivan na samo 21 dan.

- Ono što NATO nije uzeo u obzir je srpska snalažljivost u škripcu. PVO VRS je zavaravao avione Alijanse građenjem lažnih položaja. Moć našeg maskiranja i brzih manevara pokazala se efikansijom od najsavremenije ratne tehnike - kaže general Miloš Đošan, koji je branio nebo na najstrašnijem delu ratišta, uz granicu sa Albanijom.

- Umesto da se ukopavamo, kako je propisivalo pravilo službe, mi smo ispadali iz šuma i dejstvovali munjevito, s livade. Posle nekog vremena otkrili su da bombarduju lažne položaje od rashodovanih kamiona i gvožđurije, priča general Đošan.

Vojnici su uz pomoć civilnih stručnjaka i građana masovno proizvodili lažne topove, tenkove, kamione, pa čak i kuće, utvrđenja i mostove! Posle bezbroj protraćenih projektila i NATO letači su postajali sumnjičavi.

Uz makete topova i borbenih vozila postavljane su lutke iz izloga obučene u vojne uniforme. Ako bi lutka bila bez šlema ili borbenog prsluka oni nisu dejstvovali. Zato smo prenosili lutke s jednog mesta na drugo imitirajući borbene radnje, pa ih je NATO ponovo sa zadovoljstvom gađao.

Pojavio se čak i specijalista za maskirno pozorište.

- Pukovnik Milenko Prodanović doterao je iz neke fabrike tekstila pun kamion drvenih i plastičnih krojačkih lutaka i brdo uniformi koje su šivene za teritorijalnu odbranu. Ovaj ratnik obdaren dovitljivošću i duhovitošću bio je zadužen za ovu ekipu "putujućih glumaca" i izradu scenarija za obmanjivanje Alijanse - kaže Đošan.

- Pokazalo se da pravila važe sve dok ne počne borba za život, a onda na scenu stupa moral i inteligencija komandanata i boraca. Već na početku agresije pozvali su me u Batajnicu gde su na pisti ostala dva "miga", koje sam već prežalio. Onda su me piloti, stručnjaci iz Instituta "Moma Stanojlović" i avio modelari iz Nove Pazove pozovali da pogledam "pojačanje" u žbunju iz koga su malo virila dva dobro maskirana "miga". Pitao sam se odakle nam ti avioni, a kad sam prišao shvatio sam da je reč o savršenim maketeama ispod kojih je krčkalo ulje u tepsijama, da privuče termovizijske projektile - seća se general Smiljanić.

Ubrzo je najavljen dolazak neprijateljskih letelica i "scenografi" su se sklonili na bezbedno.

Prisluškivani NATO-piloti su izručili tovar. Nisu krili zadovoljstvo javljajući štabu: "Srbi su mislili da nas pređu s maketama na pisti, ali mi smo njih zavrnuli, rasturili smo im maskirane avione u žbunju".

Pored svih pista bili su i pasivni radarski reflektori koji nisu varali pilote, ali su sluđivali njihove "pametne" rakete koje su jurile pravo na trouglove od lima iskrivljene tako da deluju kao ogledalo za radar. Isto odbrambeno sredstvo, koje je proizvodio prizrenski "Novi metalac", koristili su i borci 549. mehanizovane brigade VJ.

- Oko 99 odsto NATO "pametnih" bombi eksplodiralo je na pasivnim radarskim reflektorima i maketama. Postavljali smo stare traktore i traktorske prikolice u iskopane tenkovske zaklone i pod njima ložili piljevinu u presečenim burićima, a rakete su "mislile" da je reč o upaljenom motoru tenka. Sadili smo cele šume i podizali brda zemlje po mostovima, a jedan smo ceo obmotali jutom iz fabrike rudarskih traka. Mikrotalasne pećnice su bile neodoljiv plen za protivradarske projektile - sa zadovoljstvom se seća general Božidar Delić.

VESLI KLARK Vesli Klark je u poslednjem razgovoru s načelnikom Generalšataba VJ Ojdanićem naglasio da će biti poražen za dva dana. - Na očaj NATO komandanata VJ nije kapitulirala ni posle 78 dana - kaže general Spasoje Smiljanić. - Zapad nam do danas nije oprostio svoj neuspeh. Smiljanić podseća da su ukupni vojni gubici do kraja rata bili manji od jednog procenta ljudstva, dve trećine ratne tehnike je bilo spremno za dalju borbu.

On naglašava da je zahvaljujući veštom maskiranju i brzom menjanju položaja poginulo samo 11 vojnika njegove brigade do 15. maja. Tada se Alijansa razbesnela i počela da zasipa srpske vojnike "glupim" bombama iz strateških bombardera, zbog čega je do Kumanovskog sporazuma u junu život je izgubilo 87 vojnika.

- To je bio pakao, bombe iz samo jednog "B-52" ili "B-1" pretvarale su u oganj i pepeo prostor 800 puta 200 metara. Međutim ni oni nisu uspeli da nas oteraju. Vesli Klark to priznaje u svojoj knjizi. NATO se vojnički obrukao, ali se osvetio na civilima, kaže Delić.

Odbrana Kosmeta ni izbliza ne bi mogla da bude ovako uspešna da nije bilo nevidljive snage Vojne bezbednosti, kojom je u Prištinskom korpusu komandovao general Momir Stojanović. Pokazalo se da su, uprkos svemu, uspešno parirali najmoćnijim službama sveta - CIA i BND.

- Godinama pre same agresije imali smo celovite informacije o namerama neprijatelja i zato smo mogli da predvidimo poteze. Znali smo kad je 1997. glavni štab OVK iz Nemačke prešao u Albaniju i upozorili kad je u martu 1998. prešao na KiM da formira jedinstvenu komandu nad rascepkanim terorističkim grupama. Ta saznanja i upozorenja da policija ne može sama da izađe na kraj sa 20.000 terorista, nisu dala efekta zbog opstrukcije u našem Generalštabu - navodi general Stojanović.

I tek 1998. angažovana je vojska koja je munjevito porazila OVK, i ostalo je 2.000 terorista. Usledio je politički pritisak i posle sporazumu Milošević-Holbruk na Kosovo je došala Verifikaciona misija OEBS, a u stavri, "penzionisani" zapadni obaveštajci i oficiri.

- Njihov zadatak je bio da iznađu povod za agresiju NATO. Kad su uoči Rambujea napustili Kosmet i prešli u Makedoniju bilo nam je jasno da sledi napad Alijanse - kaže Stojanović.


KAKO JE IZGLEDAO RAT U BROJKAMA

AGRESIJA NATO na SRJ, pod imenom "Saveznička snaga", počela je 24. marta 1999, a završena 10 juna.

U ratu je na strani Alijanse učestvovalo 19 dražava članica. Ako se uračunaju i one van NATO koje su dale piste i drugu pomoć, SRJ je napalo 26 država.

Ukupna materijalna šteta u SRJ, ili preciznije u Srbiji, procenjena je na više od 100 milijardi dolara.

NATO je tokom agresije uništio ili oštetio 1.026 civilnih objekata. Potpuno je razorio 7 industrijskih i privrednih objekata, 11 energetskih postrojenja, 38 mostova, 28 radio i TV-repetitora, 470 km puteva i 595 km pruga. Oštećeno je 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 osnovnih i srednjih škola, 29 manastira i 35 crkava.

Agresori su imali 743,8 miliona stanovnika i državni budžet od 3.312 milijardi dolara, a SRJ 11,5 miliona stanovnika i budžet od 3,85 miliona dolara.

NATO je agresiju započeo sa 464 letelice, a završio sa 1.040. One su lansirale više od 400.000 projektila, a SRJ je gađana i sa 1.000 krstarećih raketa. Ukupna masa ovih ubojnih sredstava je oko 22.000 tona.

Srpske snage su od 24. marta do 10. juna imale 753 poginulih: 589 vojnika i 172 policajca.

NATO je ubio oko 2.000 i ranio oko 10.000 civila.