MINISTARSTVO odbrane uskoro će da raspiše konkurs za prijem građana u aktivnu rezervu. Posle gotovo četiri godine otkako je uvedena mogućnost stvaranja ovih snaga Vojske Srbije u kasarne će ući prvi aktivni rezervisti. Oni će pojačati stroj od oko 13.000 profesionalnih vojnika, koliko ih trenutno nosi oružje.

Koncept ovih snaga potpuna je novina za sistem odbrane, a kao probni uzorak određen je kontingent od 55 vojnika. Oni će prvi put u istoriji srpske vojske sa državom sklopiti aranžman o služenju vojske, čak i ako su u radnom odnosu na civilnim poslovima. Reč je o vojnicima i oficirima čiji će odnos prema vojsci biti labaviji nego kod profesionalaca, ali koji će biti podjednako obučeni za izvršenje zadataka.

- Iako je Uredbom Vlade Srbije usvojenom još 2011. propisano da aktivnu rezervu čini i do 2.000 pripadnika, plan je da prvi konkurs obuhvati daleko manji broj vojnika - kažu u Ministarstvu odbrane. - Oni će probiti led, a njihova iskustva biće osnov za proširenje kruga rezervista na budućim konkursima. Svi papiri su pripremljeni i čeka se samo objavljivanje konkursa.

U RATNOJ REZERVI 1,7 MILIONA U SLUČAJU rata vojnu uniformu može da obuče više od 1,7 miliona građana Srbije. To je takozvana pasivna rezerva koju čine svi sposobni građani koji su prošli vojnu obuku i zavedeni su u vojnu evidenciju. Iako je Vojska Srbije potpuno profesionalna, obaveza služenja u rezervnom sastavu nije ukinuta.

Aktivni rezervisti - vojnici i podofciri - moći će da budu svi sposobni vojni obveznici koji su odslužili vojsku pod oružjem. Uslov je da vojnici i podoficiri ne budu stariji od 40, a oficiri od 50 godina. Oni će se obučavati 45 dana, i najviše tri meseca provodiće u kasarnama. Vreme provedeno u kasarni biće im plaćeno, a neće imati prekide ni u radnom stažu na poslu kojim se inače bave. Tokom služenja u jedinicama, ona će odgovarati redovnim primanjima u Vojsci, a umanjenu naknadu će dobijati i za vreme van garnizona.

Uvođenje aktivne rezerve zaokružiće proces profesionalizacije Vojske i funkcionisanje rezervnog sastava. Cilj ”druge linije odbrane” jeste da pomogne redovnom sastavu u slučaju masovnijeg odlaska u mirovne misije ili drugim kriznim situacijama.

Novina je da rezervisti mogu da budu i u redovnom radnom odnosu, s tim da se posle svakog boravka u kasarni vraćaju na svoj posao. To će biti rešeno ugovorima o poslovnoj saradnji, koje će Ministarstvo odbrane zaključivati sa poslodavcima, i koji će garantovati povratak na radno mesto.