Zašto se raskidaju ugovori o doživotnom izdržavanju

SVAKI deseti ugovor o doživotnom izdržavanju, iako zaključen uz bezgranično poverenje između dveju osoba - jedne koja poklanja svoju imovinu i druge, koja zauzvrat mora da se brine o njoj do kraja njenog života - doživi krah. Bez obzira na to što ove sporazume mora da overi sudija lično i što oni isključuju iz nasledstva čak i decu vlasnika.

Kako je pokazala praksa, ugovori se najčešće raskidaju zbog poremećenih odnosa izmeću osobe koja daje izdržavanje i one koja ga prima.

- Uglavnom je primalac izdržavanja taj koji je nezadovoljan - kaže portparol Osnovnog suda u Novom Sadu Tijana Jakovljević. - Ugovor se može raskinuti sporazumno u vanparničnom postupku, ali i kada nezadovoljna strana podnese tužbu u parničnom.

Da shvate da su nezadovoljni, i traže raskidanje ugovora, kako pokazuje praksa, građanima nekada treba nekoliko godina, a nekada i samo nekoliko nedelja. Tada je, kako kaže zakon, ponovo potreban potpis sudije koji mora da utvrdi koliko je davalac izdržavanja dao novca, ili koliko je pomagao primaoca. Ukoliko se utvrdi da nije kriv, dobiće nazad ono što je uložio.

Sudija i portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu Gordana Vuković kaže da su česti slučajevi u kojima se oni koji su zaključili ugovor o doživotnom izdržavanju žale da, recimo, više nema komunikacije.

- U jednom predmetu tetka koja je zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju sa svojim sestrićem žalila se da je on zlostavljao - kaže sudija Vuković. - Nije se obraćala policiji pošto je bilo sramota. Čak je došlo do toga da je napustila svoj stan dok je njen sestrić ostao u njemu da živi.

Svaki ugovor o doživotnom izdržavanju u kome se jedna od strana žali na poremećene odnose, kaže sudija Vuković, raskida se. Na svu sreću, parnice traju kratko, pa se mučne situacije brzo završavaju.