Otkopavanje istine: Ozna likvidirala 200 banatskih Srba

POD optužbom da su sarađivali sa pokretom Draže Mihailovića, Ozna je, od kraja oktobra do sredine novembra 1944, u Banatu uhapsila, osudila i streljala oko 200 Srba. Njihova imena i zanimanja, datumi hapšenja i pogubljenja, kao i šturi opisi krivice koja ih je, dok su ratna dejstva još trajala, dovela pred puščane cevi pobednika, zapisani su u dokumentima koja se čuvaju u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu, u koja su „Novosti“ ekskluzivno imale uvid.

Reč je o dokumentima Državne komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njegovih pomagača na teritoriji Vojvodine, formirane potkraj 1944. godine, koja se čuvaju u arhivskom Fondu 183. Jedan od njih je upravo spisak streljanih po presudi Ozne, zapravo svojevrsni delovodnik smrti, odnosno rukom pedantno ispisan registar pobijenih, označen brojem 73. Uz one iz Banata, tu je i nešto Srba iz Bačke, sve u svemu 211 duša. U odvojenim spiskovima, navedena su i imena oko 1.100 Mađara, streljanih uglavnom zbog pripadnosti Hortijevim okupacionim snagama u Bačkoj, i nešto više od 400 sremskih Hrvata, za koje se navodi da su pripadali ustašama Pavelićeve NDH, kojoj je Srem pripadao.

- Dokumenta Državne komisije su kod nas prebačena 1981. godine, pre toga su vođena u Muzeju Vojvodine, ali su fizički bila smeštena u zgradi pokrajinskog Izvršnog veća - kaže Katarina Marković, rukovodilac Depoa Arhiva. - Niko od potomaka streljanih nije se do sada konkretno interesovao za knjigu 73, ali dosta njih nam se obraća sa uopštenim zahtevima za dokumenta vezana za ratne zločine i mi im ih, u skladu sa propisima naravno, i izdajemo.

Ubedljivo najvećem broju Srba sa pomenutog spiska presudilo je odeljenje Ozne u ondašnjem Petrovgradu, a današnjem Zrenjaninu, a po broju žrtava slede Bela Crkva, Pančevo, Vršac, Kikinda... Reč je o ljudima raznih profesija, od ratara, preko lekara, odvokata i profesora, do veleposednika. Obrazloženja njihove krivice data su vrlo šturo, ponekad u jednoj ili dve reči, a ono koja se najčešće ponavlja jeste - Dražinovac.

Tako se, na primer, za Stevana Budišina, veleposednika iz Kikinde, streljanog 4. novembra, navodi da je „pomagao materijalno Dražin pokret i sarađivao s njim“, za činovnika Mirka Roganovića iz Petrovgrada, pogubljenog dva dana ranije, da je „vodeća ličnost Dražinog pokreta u Banatu“, a za petrogradskog lekara dr Ljubomira Bošića, streljanog kada i Roganović, da je „imao funkciju u Dražinom pokretu“.

O mestima na kojima su pokopana tela streljanih, za sada nema pouzdanih podataka. To, bi, preme rečima Srđana Cvetkovića, sekretara Državne komisije za pronaleženje i obeležavanje tajnih grobnica, možda mogla da bude lokacija „Strelište“ kod Zrenjanina.