Sumnjivo znanje prevodilaca u Srbiji

STOTINE agencija u Srbiji bave se prevođenjem, prevodilaca je bar deset puta više, ali pravi stručnjaci za jezike sveta mogu na prste da se izbroje. Tako se dogodila bruka na Samitu nesvrstanih, održanom prošlog meseca u Beogradu. Mucavi prevod, drhtavim glasom, uz mešanje i titula i imena državnika, videli su gledaoci Javnog servisa, ali i više od 100.000 ljudi na „Jutjubu“. U Udruženju naučnih i stručnih prevodilaca tvrde da bi greške u prevodu posebno skupo mogle da koštaju kod prevođenja zakona i drugih državnih dokumenata.

- Agencije i sudski prevodioci niču kao pečurke. Mnoge, čim naprave promet do dva miliona, budu zatvorene da ne bi plaćale PDV, pa vlasnici otvore novu - priča za „Novosti“ Dragić Vukićević, generalni sekretar Udruženja, koje je proslavilo 51 godinu postojanja. - Danas pojedini privrednici zovu i traže prevodioce koji ispunjavaju uslove: „da bude plavuša, mlada i šarmantna“. Dogovori sa državom su posebna priča! Prolaze agencije koje niko ne pita za stručnost, samo ako daju sto dinara nižu cenu. Zato se i dešavaju neprijatnosti, poput katastrofalnog prevoda na Samitu nesvrstanih.

Mnoge vredne poslove prevođenja na tenderima državnih organa dobiju agencije iz Makedonije i Slovenije, kao da bolje znaju srpski jezik od stručnjaka iz Srbije. A na tržištu se mogu naći prevodioci za gotovo svaki jezik. U Udruženju, koje ima 3.300 članova, nude simultane i pisane prevode za 42 jezika. Osim velikih jezika, prevode i sa slovačkog, katalonskog, azerbejdžanskog...

Filološki fakultet godišnje upiše više od hiljadu studenata stranih jezika, ali ne znači da svi koji diplomiraju odmah mogu da budu dobri prevodioci. Neki od njih bave se i književnim prevodima. Ako ispune najstrože kriterijume, mogu da postanu članovi Udruženja književnih prevodilaca. Ono ima 350 članova i nudi prevođenje sa tridesetak jezika. U ponudi imaju i farski i islandski!