Nema nam sna bez tablete

Britanska fondacija za mentalno zdravlje „Sleep Matters“ („San je značajan“) upozorila je ovih dana da manjak sna mora da se tretira kao zdravstveni problem i pozvala doktore da steknu dodatne veštine kako bi mogli da prepoznaju simptome ovog poremećaja. U Srbiji se, izgleda, nesanica ne shvata toliko ozbiljno, pa i oni koji se po celu noć prevrću u krevetu i raširenih očiju dočekuju zoru, za probleme sa spavanjem često okrivljuju pun mesec, gradsku buku, loš dušek...

Koliko ljudi u Srbiji budno dočeka zoru niko ne zna, ali ima ih, izgleda, prilično. Jer, podaci Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje pokazuju da su doktori lane ispisali 289.000 recepata za hipnotike i sedative, koji se koriste za uspavljivanje, a da su pacijenti popili 374.234 kutije ovih lekova. Niko ne broji one koji, iako je to zabranjeno, ipak nekako uspevaju da kupe sedative u apotekama.

Iako u medicini zvanično nije okvalifikovana kao poseban psihički problem, već se posmatra kao simptom, nesanica i te kako može da iscrpi čoveka. Ali, nije svako nespavanje nesanica. Neuropsihijatar i psihoterapeut

dr Milan Milić, direktor Bolnice u Pančevu, kaže da se o nesanici govori tek kada čovek od pet do sedam dana u kontinuitetu kuburi sa snom. Sve ispod toga se smatra normalnom nesanicom, koja nastaje kao posledica teškog dana i može da traje do 48 sati.

Iskustva iz ordinacija pokazuju da se nesanica u Srbiji češće leči sedativima nego klasičnim hipnoticima. Dr Milić kaže da je to zapravo dobro, jer hipnotici brže stvaraju zavisnost, i posle nekog vremena upotrebe početna doza više nije dovoljna, pa količina leka mora da se pojača.

Bilo da se radi o takozvanoj inicijalnoj nesanici, kada čovek ima problema da zaspi, čestim prekidima sna tokom noći, ili terminalnoj nesanici, za koju je karakteristično prevremeno buđenje, iza manjka sna najčešće se kriju zdravstveni problemi: psihički ili fizički.

- Pre nego što počne lečenje nesanice kao izolovanog problema moraju da se ispitaju svi drugi mogući uzroci, ali činjenica je da je nesanica u najvećem broju slučajeva simptom neprepoznate depresije - kaže dr Milić. - U tom slučaju lekovi neće rešiti problem i najbolje je krenuti sa psihoterapijom, da se vidi koji to potisnuti doživljaji i osećaji čoveku ne daju da zaspi.

Kad san nikako neće na oči nije greh, kaže naš sagovornik, uzeti sedativ, iako se u Srbiji još s podozrenjem gleda na one koji uzimaju lekove za smirenje.

- Nije dobro, naravno, da to pređe u naviku, ali bolje je popiti sedativ nego probdeti celu noć zbog nesanice - kaže dr Milić. - Lično svojim pacijentima protiv nesanice radije prepisujem antidepresive, koji imaju i efekat umirivanja, nego klasične sedative hipnotike, jer antidepresivi ređe stvaraju zavisnost.