MANASTIR Sveti Prohor Pčinjski kod Vranja, pomene se samo jednom godišnje u medijima - 2. avgusta kad Makedonci slave svoj Dan državnosti. Tada obično krenu prepucavanja nacionalista s obe strane granica čiji je manastir. Makedonci onda gorljivo tvrde da je njihov, jer je tu održano zasedanje ASNOM i baš u konaku manastira postavljeni temelji njihove državnosti. Nesumnjivo je, međutim, a i istorija to potvrđuje, da je ova svetinja srpska, ali i nepravedno skrajnuta. Jer malo ko zna da je ovo najveći srpski manastirski kompleks posle Hilandara!
Manastir je od Vranja udaljen tridesetak kilometara i nalazi se na obroncima planine Kozjak obrasle gustom šumom.
- Korisna površina manastira sa svim njegovim zgradama i konacima je oko tri hiljade kvadrata. Imovina, tačnije, šuma i livade koje su vraćene manastiru protežu se na celih 2.606 hektara. S makedonske strane je takođe ostalo dosta zgrada i zemlje koji pripadaju manastiru - svedoči otac Jovan, novi iguman manastira Sveti Prohor Pčinjski.
Iguman Jovan manastir još naziva i srpskim Ostrogom.
- Piše se stalno o čudesnim isceljenjima koja se tamo dešavaju. Narod, međutim, ne zna da su mnogi i ovde našli leka za svoje muke pošto su prespavali ispod ćivota Svetog Prohora. Ali, ovaj manastir nije medijski eksponiran, pa se o tome malo zna - priča iguman Jovan.
A istorija manastira više je nego zanimljiva. Prema predanju, sagradio ga je vizantijski car Roman 4. Diogen, pošto mu je otac Prohor prorekao da će biti ustoličen za vladara. Predanje još kaže da je Prohor bio bogataški sin, ali je posle njihove smrti ostavio sve bogatstvo roditeljsko i povukao se u pustinjački život u Nagoričke planine u Makedoniji. Loveći u tim krajevima, na pustinjaka je nabasao još uvek samo vojskovođa Diogen. Prohor mu je prorekao carsku titulu, ali i opomenuo da ga ne zaboravi.
Proročanstvo se uskoro obistinilo, ali je novopečeni car već zaboravio na dato obećanje. Zbog toga mu se pustinjak javio u snu i prekoreo ga. Roman 4. Diogen ga je potražio u planinama, ali njega tamo nije bilo. Car je ipak sagradio crkvu na tom mestu i posvetio je velikomučeniku Georgiju.
Pustinjak se ponovo javio caru u san i rekao mu da ga potraži na obroncima planine Kozjak. Ovaj je tamo, međutim, zatekao samo njegovo telo. Car je onda naredio da se u zlatnom ćivotu mošti Prohorove prenesu u crkvu u Nagoričanu, ali su se one tri puta vraćale. Diogen je potom odlučio da ćivot prenese u Carigrad, gde je stolovao, ali niko od njegovih slugu nije mogao da podigne ćivot. Shvativši to kao još jedan pustinjakov znak, Diogen je na tom mestu podigao najpre skromnu crkvicu, a ubrzo i veličanstveni hram posvećen Prohoru Pčinjskom. Bio je to deseti vek.
U skoro hiljadugodišnjoj istoriji u manastiru se mnogo toga dešavalo. Više puta je razaran i podizan iz pepela, stradao je od osmanlijske ruke, ali i od zemljotresa. Jedna od najznačajnijih obnova zasluga je kralja Milutina koji je početkom 14. veka angažovao slikare da ukrase novi hram. Međutim, manastir su posle Kosovske bitke razorile Osmanlije, ali je ponovo obnovljen krajem veka i oslikan freskama.
Poslednji put revitalizovan je devedesetih godina prošlog veka. U međuvremenu, dograđena su i dva velelepna konaka, a u okviru manastirskog imanja postoji i vodenica i mini hidroelektrana.
A priroda kojom je okružen manastir ne da se opisati. Stoletne, guste šume, cvrkut ptica i neverovatan mir koji narušava samo grgoljenje reke Pčinje podno manastira.
MUŠKI MANASTIR
U svojoj skoro desetovekovnoj istoriji manastir je samo pet-šest godina bio ženski. Bilo je to od 1987. do 1992. godine kada je na njegovom čelu bila mati Jelena. Posle toga ponovo postaje muški. Danas bratsvo manastira čine petorica monaha, na čelu sa igumanom Jovanom (28), koji je u Prohor Pčinjski pre dva meseca došao iz valjevskog manastira Jovanje.
VERSKI TURIZAM
Jedan od konaka manastira Sveti Prohor Pčinjski, takozvani Vranjski, izdat je u zakup, ali pod uslovom da se stroga crkvena pravila striktno poštuju. Tako će u konaku koji se ubrzano renovira moći da se drže seminari, a gostima je na raspolaganju i prenoćište i restoran. Planirano je da se u pogon ponovo stave vodenica, kao turistička atrakcija i mini hidroelektrana.