Žena ženi lomi jezik

ŽENE uveliko počinju da agituju za jezičku ravnopravnost, koja bi, i službeno, trebalo da bude usvojena paralelno sa Zakonom o ravnopravnosti polova. Priprema se i rečnik zanimanja izraženih u ženskom rodu. Naglašava se, naravno, da je za sve potrebno vreme, pa i za navikavanje na nove reči.
Hoće li reći za ženu advokata - advokatica, dekana - dekanka, generalnog sekretara - generalna sekretarka, državnog kancelara - državna kancelarka, ginekologa - ginekološkinja ili ginekologica, hirurga - hirurškinja ili hirurgica, kustosa - kustoskinja ili kustosica...?
- Ideja o jezičkoj ravnopravnosti nije nova - objašnjava Leila Ruždić-Trifunović, predsednica Odbora za ravnopravnost polova Skupštine Srbije. - Još pre petnaestak godina razni ženski pokreti su, nažalost bezuspešno, pokušavali da to "isteraju". Od 2000. godine se dosta toga promenilo u korist jezičke jednakosti, čak i u našoj patrijarhalnoj sredini. Zato očekujemo da se naš predlog prihvati i zvanično, na nekom od predstojećih skupštinskih zasedanja.

NAVIKA VELIKA MUKA

U NEKIM medijima se već uveliko koristi ženski rod, za one reči za koje je do nedavno bio rezervisan samo muški rod. To je normalno, smatraju zagovornici jezičke ravnopravnosti, jer su u našim rečnicima oduvek i postojali nazivi zanimanja i u ženskom rodu.
Najteže u ostvarivanju jezičke ravnopravnosti, prema
mišljenju Leile Ruždić-Trifunović, biće menjanje svesti naših ljudi, jer se teško odvikavaju stečenih navika.
- Jezička ravnopravnost predstavlja samo dosledno ostvarivanje srpskog jezika, koji ima i ženski rod - ističe prof. dr Svenka Savić, psiholingvistkinja, koordinatorka Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu. - Ako hoćemo ravnopravnost polova, onda i jezik mora da se prilagodi, da bude ravnopravan. Ova problematika nije normirana u našem jeziku. Zato sam, radeći na njoj poslednjih dvadeset godina, predložila smernice za proces normiranja, koji možemo svi zajednički početi da osmišljavamo. Predlog da se upotrebljavaju forme ženskog roda za zanimanja i titule žena, svuda gde je to moguće, je, naravno, gramatički ispravno.
Mnogo više je društveno ispravno, ističe profesorka Savić, jer se u jeziku tako vidi koliko su žene prisutne u javnom životu i na visokim funkcijama u hijerarhiji moći, kao što su premijerke, kancelarke, predsednice mnogih tela, ambasadorke, kosmonautkinje itd, što je u duhu onoga što su proklamovali UNESKO još 1999. i Evropska zajednica nešto kasnije, kad je reč o upotrebi politički korektnog govora sa stanovišta ravnopravnosti polova.

STRAH OD HAOSA

IAKO nema ništa protiv uspostavljanja "jezičke ravnopravnosti" u srpskom jeziku, Aleksandra Janković, psihoterapeut, i dalje koristi muški rod za naziv svoga zanimanja, jer se, ipak, pribojava rogobatnosti i stvaranja "srpske varijante hrvatskog novogovora" od pre petnaestak godina, koji su Hrvati, srećom, napustili.
- Jezik jeste živa tvorevina, menja se i mora da izražava vreme u kojem smo - objašnjava svoje stavove Jankovićeva. - Ali, bojim se da insistiranje na ženskom rodu, može da dovede do toga da veštački stvaramo neke reči i na taj način napravimo veliku zbrku u jeziku.
I Jasna Janićijević, profesor kulturologije na
Filološkom fakultetu u Beogradu je sličnog mišljenja.
- Prilično sam konzervativna. Sebe i dalje nazivam profesorom. Reči nose konotaciju, koja je vrlo važna. Konotacija se prenosi kroz vreme, navikli smo se na nju. Iako naš jezik dopušta ženski rod, za razliku od engleskog, gde je neophodno da se naglasi "on" ili "ona", jezik je jedno, a kontekst drugo. Reči su i dobile značenje upotrebom kroz
društveni kontekst. Zbog toga je loše menjati ih. Ne treba silovati jezik, jer naš jezik ne trpi te bravure.
Da li nam je jezička ravnopravnost doista neophodna? Hoće li povećati broj pismenih stanovnika, ili će, možda, u glavama nepismenih (a i mnogih pismenih) stvoriti još veći haos? Jer, moramo priznati da nam gramatičko, književno poznavanje jezika, nije baš jača strana. Osim toga, hoće li, zaista, jezička jednakost dovesti do suštinske ravnopravnosti polova, do povećavanja broja žena na visokim političkim funkcijama, u organima upravljanja, na rukovodećim mestima, bolje plaćenim poslovima...? Ili će, kao i mnogo puta do sada preovladati narodna : "Zovi me i loncem tj. šerpom, samo me ne razbijaj".

Prof. dr. Ivan Klajn, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika

BEZ VEŠTAČKIH KOVANICA


DA se "kad je reč o ženama, primenjuje ženski rod" - slaže se velika većina lingvista, iz razloga koji se ne moraju poklapati sa onim feminističkim. U jeziku medija, naime, svaki čas srećemo oblike kao "Doputovala Del Ponte", "Ivanović se plasirala u četvrtfinale", "Naš ambasador u Norveškoj je izjavila", koji paraju uši. Čak i tamo gde ženski oblik nesumnjivo postoji (predsednica, novinarka, urednica, voditeljka, slikarka, profesorka, naučnica), mnogi novinari radije će za ženu upotrebiti muški oblik, za šta nema nikakvog opravdanja.
U nekim slučajevima treba se snaći: za ženu-prevodioca reći ćemo prevoditeljka, prema pisac nemamo ženski rod ali imamo književnicu i spisateljku, nemamo ženski ekvivalent za stvaraoca, ali imamo kreatorku i autorku.
Naravno, zbog nasleđene patrijarhalnosti jezika, mnoge imenice nemaju ženskog ekvivalenta. Advokatica (advokatkinja), sudinica, dekanka, inženjerka i sl. zvuči suviše familijarno za upotrebu u pisanom jeziku; sekretarica je zanimanje, a samo sekretar (npr. državni sekretar) je politička funkcija; sa "doktorka" se normalno obraćamo lekarki, ali ne i ženi koja je stekla naučno zvanje doktora. Najgore je sa nazivima stručnjaka na "-log".
Kod nas se u poslednje vreme može čuti "psihološkinja",
"sociološkinja", što baš ne zvuči lepo, ali ako uspemo da se naviknemo na takve oblike, biće svakako bolje, nego današnje "Psiholog je rekla da..." Slični su problemi i za reči kao stručnjak, borac, hirurg, arhitekta i mnoge druge.
Ne možemo, naravno, nametati veštačke kovanice. Treba uvek imati u vidu da, kao što je u biologiji osnovni pol ženski, u jeziku je to muški. Zato se u svim jezicima pridevi u rečniku navode u muškom rodu. I za zanimanja osnovni oblik je muški, pa ih i za ženu možemo upotrebiti kao opšti pojam, npr. "Danica je advokat".
Osnovna gramatička pravila, međutim, ne smeju se
kršiti. Zato je novinaru koji ima sluha bolje sto puta da ponovi ime (npr. Nemački kancelar Angela Merkel je izjavila...") nego da napiše "Kancelar je izjavila".