Slovenac više ne postoji

ONI žude za Balkanom, mada im je, recimo, Beč bliži, a avionske karte za Berlin i London duplo jeftinije od voznih do Beograda, mnogo mladih iz Slovenije je baš u Beogradu proslavilo novogodišnje praznike.
Rastko Močnik, najugledniji slovenački sociolog, i profesor na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, kaže da ta "današnja popularnost Balkana nema nikakve veze sa političkom idejom jugoslovenstva":
Kada sam pre sedam godina došla u Sloveniju, imala sam osećaj kao da sam se iz Srbije vratila u Jugoslaviju...
- Oni koji su inicirali raspad Jugoslavije i koji su sad na vlasti u Sloveniji, u petnaest godina postojanja ove države nisu na području kulture stvorili baš ništa. Taj kulturni mrak se može razbiti samo alternativom, a slovenačka alternativa nikada nije bila nacionalna već jugoslovenska. Izlazak iz kulturnog mraka koji je donela "nezavisnost i samostalnost" može se izvesti samo pomoću kulturne baze koja je nastala u vreme jugoslovenske federacije.
Danas se ne može ući u neki ljubljanski klub, a da se ne čuju Ceca, Jelena Karleuša...
- To je sužavanje koncepta Balkana. Pobedila je ona kultura koja je u osnovi hegemona zbog marginalizovanja alternative i davanja prostora komercijalnoj produkciji.

CECA I KARLEUŠA
Šta jedan Slovenac sa dvadeset četiri godine, akten tašnom i kravatom, vidi u stihovima "`Koka-kola’, `malboro`, `suzuki`..."?
- Slovenac više ne postoji. Danas gledamo jednu sasvim drugu kulturu od one u Cankarjevom domu, ili na prijemu u Ministarstvu kulture Slovenije povodom dana kulture.
Pre nekoliko godina prisustvovala sam u jednom klubu, tada za mene neverovatnom prizoru - jedan gej je pevao karaoke na Brenino "Sitnije, Cile, sitnije", drugi su mu se u neko doba pridružili.
- To je samo jedan od primera kako turbo-folk funkcioniše u Ljubljani. U Beogradu gej intelektualcu može biti odvratno slizavanje takve muzike sa trenutnim režimom. Ovde u Sloveniji ti faktori uopšte nisu bitni, to ovde niko ne povezuje sa režimom. Slušanje takve muzike ovde je egzotizam, nostalgija prema mestima gde postoji autenticizam, strast i afirmacija života.
Među mladima u Sloveniji slušati turbo-folk je jedna vrsta buntovništva...
- Oko turbo-folka je stvoren mit da je on produkt Miloševićeve vlasti. Mislim da srpski turbo-folk nije bio ništa više miloševićevski nego što je sad liberalni i demokratski.
Danas Slovenci rado dolaze u Srbiju, u Guču i na "Egzit", a ne bi voleli da se to dešava kod njih ili da to vide na prvom programu RTV Slovenije. To je kao odnos sa ženom sa kojom se rado zabavljate, a ne želite da se oženite njome...
- To je malo zločesta interpretacija odnosa. Naime, u Sloveniji se događaji kao što su Guča ili "Egzit" ne mogu dogoditi, jer bi se vrlo brzo završili dolaskom policije. U Sloveniji vlada kulturna represija, u Guči je sloboda.

SRBI I "MERKATOR"
"MERKATOR" na Novom Beogradu je samo loša kopija "Merkatora" u Ljubljani...
- "Merkator" se ponaša u Srbiji onako kako se "Interšpar" i "E. Leklerk" ponašaju u Sloveniji. Ali, dok te dve firme nama plasiraju lošu robu koja je namenjena istočnom tržištu, "Merkator" još uvek nudi dobre slovenačke proizvode koji su kvalitetniji od "Šparovih" ili "Leklerkovih".
Šta je Slovenija dobila ulaskom u EU? Sad se može čuti na ulici stara priča na novi način: "Polako ćemo izgubiti naša nacionalna obeležja, naš kulturni idenitet i jezik"...
- U Jugoslaviji je ta priča o gubljenju identiteta bila propaganda ekstremne desnice i znamo dokle je to dovelo. Priča sa Evropskom unijom je komplikovanija. Onako kako danas funkcioniše, EU je jedna vrlo nedemokratska konstrukcija koja štiti interese multinacionalnog kapitala. To se vidi u samom Ustavu EU. Ona zapravo razbija socijalnu državu u samom svom centru, na primer, u Nemačkoj i Francuskoj. A i na periferiji gde se socijalna država zvala socijalizmom, tako da je glavna opasnost od EU u diktatu briselske birokratije koja je direktna transmisija multinacionalnih kompanija.
Šta biste preporučili Srbiji iz slovenačkog tranzicionog iskustva?
Tranzicija je mit koji se kod nas shvata kao prelazak iz socijalizma u kapitalizam, ili priključivanje periferije centru Evrope. Zaboravlja se da se tranzicija prvo dogodila u Americi sa Ronaldom Reganom, zatim u Zapadnoj Evropi sa gospođom Margaret Tačer i konzervativnim vladama u Nemačkoj. Slovenačko iskustvo pokazuje da ne treba slediti sugestije MMF i sličnih institucija. Slovenija ima za sada malu štetu od tranzicije jer nije uvela turbo-kapitalizam kao što su učinile Poljska, Češka i Mađarska. Sadašnja vlada Janeza Janše, nakon deset godina zakašnjenja, Sloveniju uvlači u istočnoevropski model, što smatram štetnim. Inače, treba se pitati: da li EU može bez Srbije i Crne Gore?

"PINK" PLANETA

- PONEKAD slušam emisiju "Halo, Pink" i fasciniraju me uključenja tipa "zovem iz Švajcarske i ovom pesmom želim da pozdravim svoju tetku u Beču, baku u Vranju, sestru u Sidneju i brata u Filadelfiji". I ako gledamo na Pink kao balkanski MTV, možemo reći da je integrativan jer ne samo da povezuje ljude sa prostora bivše Jugoslavije već i šire. Balkanski turbo-folk je usko povezan sa turskim turbo-folkom koji je opet povezan sa arapskim popom, što znači da postoji kulturna regija turbo-folka koja obuhvata najstarije područje kulture u Evropi. To je vrlo interesantan periferni antiimperijalistički poduhvat, gde je "Pink" balkanski predstavnik - kaže Močnik.