Dobrovoljna vatrogasna društva: I u vatru i u vodu, ali za svoje pare

KADA se pomene vic, u kom naši vatrogasaci na takmičenju pobede kolege iz SAD i Rusije tako što starim kamionom kom, naravno, ne rade kočnice, ulete direktno u zapaljenu zgradu, i najbrže ugase požar, većina vatrogasaca-dobrovoljaca iz dobrovoljnih vatrogasnih društava u Srbiji samo se gorko nasmeje. Jer, za njih bi takav način gašenja požara, vrlo lako mogao da bude i - stvarnost.

Vatrogasna društva, koja okupljaju dobrovoljce, plemenite ljude različitih zanimanja koji su spremni da se uhvate ukoštac ne samo sa požarima, već i sa poplavama i svim ostalim nepogodama koje izaziva prioroda, ali i ljudska nepažnja, prepuštena su - sama sebi.

Dobra stvar ove priče, bar kada je reč o Vojvodini, jeste to što se neguje podmladak. Tako, može se reći da vatrogasna društva na severu Srbije bar nisu postali "klubovi" penzionera.

Ipak, najveći problem je što ne postoji, kako kažu stručnjaci, adekvatan zakon, koji bi regulisao njihov rad. Otuda, po pitanju finasiranja prepuštena su sama sebi, ili dobroj volji lokalnih vlasti. A, kada dođe do nedaća, naravno, svi ih se sete...

A to, koliko pomoć lokalne samouprave može da bude "velika", najbolje ilustruje primer Dobrovoljnog vatrogasnog društva "Matica" iz Zemuna, najstarijeg u Srbiji, osnovanog davne 1870. godine. Svake večeri, "Matica" na dežurstvu ima od osam do 10 ljudi, spremnih da se suoče sa nedaćama. U aktivnoj jedinici je ukupno 65 vrhunski obučenih vatrogasaca.

- Od opštine smo, u poslednje dve godine, dobili toliko novca, da smo s njim, uspešno - registrovali naše vozilo - priča Hasib Babić, komandant ove jedinice. - Za sve ostalo, moramo da se snađemo sami, pa do novca dolazimo kroz razne "dodatne aktivnosti", dežurstva, obezbeđenja... A, koliko nam je novca, u stvari, potrebno, najbolje govori to što individualna zaštitna oprema, sa šlemom, specijalnim rukavicama i čizmama, koju nosi jedan vatrogasac, košta oko 600 evra.

Babić, međutim, sa ponosom ističe da su, i pored ovakvih nedaća, vatrogasci njegove jedinice, jedni od retkih, koji sa kolegama - profesionalcima, učestvuju u intervencijama.PODMLADAK PRISTIŽE

- Naravno, mi smo tu pre svega kao pomoć - kaže Babić. - I pored toga, svi naši članovi su obučeni za reagovanje u kriznim situacijama, a ispit, na kom su dokazali stepen obučenosti, polagali su pred komisijom MUP.

Babić, međutim, ističe da je velika šteta što se dobrovonim vatrogasnim društvima u Srbiji ne pridaje veća pažnja. Od ljudi koji su prošli kroz obuku za ponašanje u kriznim situacijama, kao što su nedavne katastrofalne poplave, šira zajednica mogla bi imati veliku korist.

- Dobrovoljni vatrogasci imaju svoja zanimanja, ali gde god da se nađu, u fabrici, u školi, ili negde na javnom mestu, odreagovaće u skladu sa obukom - kaže Babić. - Mogu da preduprede nesreće koje dovode do velikih šteta, a i do gubitka života. U Sloveniji, Hrvatskoj, a posebno u Češkoj i Slovačkoj, to su dobro shvatili, tako da je tamo dobrovoljni vatrogasni pokret na znatno višem nivou.

Boško Pilipović, načelnik Sektora za vanredne situacije u Novom Sadu, takođe, ističe da bi kroz izmene i dopune Zakona o požarima, odnosno, kroz novi zakon o vatrogascima, trebalo da bude definisan status vatrogasaca-dobrovoljaca, kao i rešenje za njihovo finansiranje.

- I pored toga, doprinos ovih ljudi, u kompletnom sistemu je jako velik - kaže Pilipović. - Mi smo, na primer, samo iz Bačke Palanke, dobili 63 dobrovoljca, sa pumpama i ostalom neophodnom opremom, koji su bili spremni da krenu u akciju u bilo koji deo Srbije. U Sremskoj Kamenici, kada su nabujali potoci zapretili kućama, takođe su na terenu prvi bili upravo članovi dobrovoljnog vatrogasnog društva.