SLUČAJ ŠKOFIJE: Zataškavanje slovenačkih ratnih zločina

DESETODNEVNI RAT

Advokat Bratić je od pomenute dvojice i celog ondašnjeg slovenačkog političkog vrha izabrao, međutim, samo Kučana. Protiv njega je podneo krivičnu prijavu zbog kršenja Ženevske konvencije i ratnih zločina koje su slovenačke jedinice, teritorijalna odbrana (TO) i policija počinili nad golobradim regrutima JNA tokom turbulentnih deset dana 1991. godine, od 27. juna do 7. jula, kada je definitivno sklopljeno primirje. Ti dani su u slovenačkim udžbenicima istorije upisani kao „desetodnevni rat za nezavisnost“, i upravo se sada širom Slovenije obeležava svaka žrtva, uključujući i televizijski relej koji je u Domžalama kod Ljubljane 2. jula pre 28 godina „raketirala jugo-ratna avijacija“. Što je razlog da se okupi aktuelni politički vrh, premijer održi prigodan govor… I baš u vreme patriotske ekstaze „proslave dana državnosti“ i sećanja na herojstvo slovenačkih snaga u borbama sa omraženom JNA, iz Beograda stiže vest o krivičnoj prijavi protiv Kučana, u kome većinski, levi deo slovenačkog biračkog tela vidi „oca naroda“. Vodeći mediji su odmah krenuli da nižu teorije zavere, u kojima su negativci što „spoljni neprijatelji“ poput beogradskog advokata koji se namerio da pokvari svečarsko raspoloženje građanima Slovenije, što „mangupi u našim redovima“, zbog čega je u ljubljanskom „Delu“ osvanuo naslov „Kome u Ljubljani koristi prijava u Beogradu?“.

Pročitajte još: Rat su započeli Tuđman i Kučan

Kučan (78), koji se poslednjih godina ređe pojavljuje u javnosti, zahvaljujući tajmingu nezaobilaznih junskih državnih svetkovina sada nije mogao da utekne novinarima. Prozvan da se izjasni o Bratićevoj prijavi, pokušao je da se podsmehne i da anulira svaku dalju raspravu rečima da „takve tvrdnje ne zaslužuju ozbiljan komentar“.

Janez Janša je ispalio optužbu da je „Kučan sam naručio tu prijavu“ i da je posredi „spin (slovenačke) levice“

KONRAD KOLŠEK

Ali da sve ne ostane na tome, zaslužan je prvak desnice (i opozicije) Janez Janša, koji je preko tvitera iz istih stopa optužio Kučana za veleizdaju. Janša, naravno, tu ima svoju računicu, koja nema veze sa razotkrivanjem i procesuiranjem ratnih zločina, koje on ionako nikako ne priznaje, već, naprotiv, insinuira da je Kučan, komunista, u dosluhu sa „onima u Beogradu“. Zašto? „Zato što se Kučan bez znanja vlade sastajao sa Konradom Kolšekom (generalom JNA, komandantom 5. vojne oblasti sa sedištem u Zagrebu) u vikendici Ivana Dolničara“, optužuje Janša putem tvita. Dolničar je inače bio prvoborac iz Drugog svetskog rata, partizan, politički komesar, general i političar, mentor mlađoj komunističkoj gardi sa Kučanom na čelu. Prilikom otcepljenja Slovenije odigrao je ulogu spone između separatističkih vlasti u Ljubljani i „drugova“ slovenačkih korena u Jugoslovenskoj armiji, a pre svega sa Kolšekom, komandantom (po Sloveniju ključne) 5. vojne oblasti.

Slovenački istoričari ni dan-danas ne mogu da se slože je li Kolšek bio slovenački patriota ili izdajnik, o čemu svedoči i naslov u „Delu“ koje je, pre 10 godina, vest o smrti 76-godišnjeg Kolšeka objavilo pod naslovom „Smrt generala koji je započeo rat“, označivši ga, post mortem, izdajnikom jer je „izdao naređenje vojsci JNA da osigura državnu granicu SFRJ, i tako započeo rat u Sloveniji“. S druge strane, činjenica je da Kolšeku, koji se sredinom 90-ih iz Beograda preselio natrag, u zavičaj, iako su tada u Sloveniji već tekli brojni sudski procesi protiv „agresora“ (generala Milana Aksentijevića, pukovnika Berislava Popova i drugih oficira nekadašnje JNA) nikada nije pretila opasnost da će mu zemljaci suditi, pa mu u domovini nije zafalila ni dlaka s glave. Uživao je punu zaštitu političkog vrha u Ljubljani i slovenačkih vlasti uopšte. Pre smrti uspeo je da objavi memoare u kojima je otkrio da je sa komandnog mesta u Zagrebu sve činio za slovenačku dobrobit, zbog čega u Sloveniji nije došlo do razaranja i krvoprolića kakvima smo bili svedoci kasnije, u drugim republikama nekadašnje zajedničke države…

OBARANjE HELIKOPTERA

Problematizujući Kučanov odnos s Kolšekom, Janša je sada otišao korak dalje, tvrdnjom da je „u suštini Kučan sam protiv sebe podigao optužnicu još tada, kada je optužio Krkoviča (bliskog Janšinog saradnika – prim. aut.) za obaranje pilota agresorske JNA“ Tonija Merlaka, Slovenca, pilota koji je vozio helikopter JNA pun vekni hleba a koji je slovenačka TO oborila 27. juna 1991. iznad Ljubljane. Merlakova porodica od tada vodi bitku za njegovu rehabilitaciju, tvrdeći da je on „hteo da prebegne na slovenačku stranu“ i da su ga hladnokrvno ubili jastrebovi u redovima Janšinih paravojnih snaga, sa spomenutim Antonom Krkovičem, komandantom „27. zaštitne brigade TO“ na čelu.

SPIN SLOVENAČKE LEVICE

Penzionisani „veteran rata za Sloveniju“ Anton Krkovič (63) našao se konačno 2016. na optuženičkoj klupi Okružnog suda u Ljubljani zbog „nepotrebnog rušenja vojnog helikoptera JNA 1991“, što je samo produbilo raskol između dva klana, Kučanovog i Janšinog. I baš u vreme kada su se ponovo raspalile rasprave kome će u istoriji pripasti tron „tvorca slovenačke države“, iz Beograda stiže vest o prijavi protiv – Kučana.

Pročitajte još:

Janša je u prvoj reakciji na vest da je „neki beogradski advokat, u Sloveniji nepoznat, podneo kaznenu prijavu protiv nekadašnjeg predsednika republike Kučana zbog ratnih zločina u vreme rata za osamostaljenje“, ispalio novu optužbu, naime da je „Kučan sam naručio tu prijavu“ i da je posredi „spin (slovenačke) levice“. Kučan je u međuvremenu putem slovenačkih medija odbacio sve optužbe i „lopticu“ vratio na srpski teren, tačnije „Miloševićeve politike, krive za raspad Jugoslavije“ i potonje zločine, podsetivši da je to bila „retrogradna politika koja je izazvala otpor kod praktično svih naroda nekadašnje zajedničke države“, a koja je još dodatno kriva jer je „zaustavila razvoj pre svega Srbije, ali i drugih republika“.

Pročitajte još:

Kučan je poentirao svoj krajnje ispolitizovan odgovor na prijavu rečima da „Srbiju tek čeka samorefleksija na taj period, kao i celovitija ocena tadašnje (Miloševićeve) politike i njenih posledica“, a sve to „kako bi bila sposobna na ozbiljan korak napred na putu ka članstvu u EU“. Kučan je, ukratko, prijavu relativizovao rečima da je „optuživanje drugih – bekstvo od vlastite odgovornosti“, uveren da „što se tiče moje odgovornosti – o njoj će suditi istorija“.

PODRUMI CANKAREVOG DOMA

Ako je suditi prema burnim raspravama na slovenačkim društvenim mrežama, „suđenje“ je već počelo, pa je tako na tviteru osvanula i sledeća poruka: „Braćo Srbi i Srbijanci, nije Milan Kučan onaj što vas mrzi i što je 1991. naredio napad na JNA nego Janez Janša i njegova SDS! Dok se sa društvom, ku*vama i šampanjcem zabavljao u podrumu Cankarjevog doma, davao je naredbe koje su mogle da nas koštaju mnogo više sasvim nepotrebnih žrtava!“

To je bilo samo jedno od podsećanja na glasine iz juna 1991. da se Janša, zajedno s najbližim saradnicima iz tadašnje slovenačke vlade, krio u katakombama Cankarevog doma dok opasnost nije prošla. Zato je očito da bi slična prijava, podignuta u Beogradu, da je uperena protiv Janše, njemu savršeno dobro došla za mobilizaciju biračkog tela, s obzirom na to da godinama neuspešno naskače vlast u Sloveniji u pokušaju da izađe iz Kučanove senke „oca nacije“.

JANŠINE TVRDNjE

Tek, Janša je ovim povodom čak napisao i poduži komentar koji je 28. juna objavio u stranačkim (desničarskim) medijima pod naslovom „Zašto je Kučan baš sada naručio prijavu iz Srbije?“. Janša u uvodu, doduše, upozorava da Bratićeva „prijava nije ništa drugo nego loše prepisivanje teksta iz glasila JNA Narodna Armija, objavljenog u leto 1991“, te da je „nekome bilo naručeno da to aktuelizuje baš u vreme kada u Sloveniji sve više ljudi spoznaje istinu o duploj igri Milana Kučana u procesu osamostaljenja Slovenije“. Stoga se Janša latio „rasvetljavanja odnosa između dva važna aktera u završnici raspada nekadašnje SFRJ, Milana Kučana i Slobodana Miloševića“, za koje tvrdi da su bili „dugo vremena saveznici u borbi za očuvanje Jugoslavije a ujedno i protivnici u nadmetanju za neograničenu vlast“.

Na tom mestu Janša za potrebe domaće publike razvija tezu kako se „Kučan zalagao za ostanak Slovenije u SFRJ“, ali da je pride imao i „rezervni scenario za sebe i svoje ideološke saputnike“ zahvaljujući kome „komunisti i dan-danas kontrolišu ne samo Sloveniju nego su prodrli i u institucije kao što su Evropski sud za ljudska prava, Venecijanska komisija, Evropski budžetski sud, NATO i druge“.

KUČANOVA VERZIJA

U prepucavanju dvojice pretendenata za oreol prvog među prvoborcima slovenačkog osamostaljenja isplivali su, ipak, i dosad prikriveni detalji. Dok Kučana navodno ne brinu optužbe iz Beograda, Janšine ga žuljaju do bola, i zato je, da bi Janšu predstavio kao notornog lažova, sada detaljnije opisao i Kolšekovu ulogu tokom sudbonosnih dana po 25. junu 1991. godine (kada je Slovenija proglasila otcepljenje), i činjenicu da „JNA nikome nije obznanila rat, ni meni, ni tadašnjem predsedniku vlade Alojzu Peterleu“. A baš je navodna „najava rata“ dosad figurirala kao ključna optužba protiv „zločinačke, okupatorske JNA“ povodom njenog delovanja u Sloveniji 1991. Uprkos Janšinim i Kučanovim naporima da, svako na svoj način, ponište važnost krivične prijave beogradskog advokata protiv Kučana i još pet njegovih podređenih, nema sumnje da svađa koju je ona izazvala na slovenačkom političkom parketu predstavlja dokaz više da ona ni izdaleka nije tek nekakav „propagandni potez“.

KOMANDNA ODGOVORNOST

Temelj optužbi za kršenje međunarodnog prava, Ženevske konvencije i genocid počinjen nad pripadnicima JNA i civilima jesu sasvim konkretni događaji iz vremena sukoba između JNA i slovenačkih oružanih snaga u periodu od 27. juna do 7. jula 1991. godine, pre svega u Škofijama, graničnom prelazu i naselju koje se nalazi na međi sa Italijom. Dosada poznate činjenice upućuju na zaključak da je u Škofijama počinjen ratni zločin kada su pripadnici slovenačke TO likvidirali vojnike JNA iako su se oni već predali i nisu pružali nikakav otpor.

Kučan se tu našao među osumnjičenima zahvaljujući svojoj „komandnoj odgovornosti“, jer kao predsednik novonastale države, dakle „vrhovni komandant“ – ne samo da nije sprečio pomenute zločine već ni kasnije nije učinio ništa da bi krivci bili dovedeni pred lice pravde. Zanimljivo je da Kučana sada brani Andrej Lovšin, nekadašnja Janšina desna ruka, koji se u vreme ratova 90-ih obogatio zahvaljujući švercu oružja iz Slovenije u Tuđmanovu Hrvatsku i Bosnu Alije Izetbegovića. Protiv Lovšina slovenačko pravosuđe vodi više postupaka zbog privrednog kriminala jer je zbog sumnjivih poslova u Rusiji odveo u bankrot nekada paradno slovenačko preduzeće „Intereuropa“. Njegovo svedočanstvo u korist Kučana nije zanemarljivo, budući da je od 1990. do 1994. godine bio na čelu vojne obaveštajne službe novoustanovljenog slovenačkog Ministarstva odbrane: „Pod punom odgovornošću odbacujem navode da su se u vreme rata za osamostaljenje dogodili ikakvi zločini, genocid ili kažnjive radnje koje bi počinili pripadnici TO nad agresorima iz tadašnje JNA. Bilo je upravo obrnuto, jer Slovenija i njene odbrambene snage nisu nikoga napale, već je to učinila JNA, upotrebivši prekomernu silu prema civilnom stanovništvu.“

Ništa od toga što tvrdi Lovšin, međutim, nije tačno. O sukobu u Sloveniji postoje dobri izvori, sačuvana su dokumenta. Na osnovu američkih izvora (između ostalih – i izveštaja CIA), pre nekoliko godina je na ljubljanskom Fakultetu društvenih nauka čak odbranjena diploma iz koje proizlazi da je JNA u Sloveniji juna i jula 1991. godine postupala profesionalno i sasvim u skladu s ratnim pravom. Sve to dokazuju i primeri raznih procesa koje je pokrenulo slovenačko tužilaštvo (među kojima je najpoznatiji primer pukovnika Berislava Popova), a koji su svi odreda, uprkos ogromnom naporu državnih organa, ali i partija desnice da JNA i njene oficire prikažu kao notorne zločince, završeni fijaskom – po slovenačko tužilaštvo. Tako su propali svi pokušaji da se istina obrne naglavačke, s obzirom na to da su za kršenje ratnog prava i običaja u Sloveniji bili odgovorni loše obučeni i razulareni pripadnici slovenačke TO. Neki od tih primera popisani su već tada u „Beloj knjizi“ JNA o sukobima u Sloveniji, mada su neka od najvećih kršenja ratnog prava dugo ostala sakrivena od javnosti. Među njima je incident u Škofijama, zločin koji je u Sloveniji godinama zataškavana „javna tajna“, slično kao i zločin počinjen na graničnom prelazu Vič-Holmec…

Autor: Pečat