Kazani čekaju ekshumaciju

SARAJEVO je, uz pakao u mudžahedinskim logorima na Ozrenu i Vozući (Zavidovići FBiH), jedna od najsvirepijih srpskih klaonica na prostoru bivše ratom zahvaćene Jugoslavije. Zato jedan od prioriteta Međunarodne komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu treba da bude rasvetljavanje mračne istine o tačnom broju brutalno pogubljenih pravoslavaca i potom bačenih u jamu Kazani, jednog od simbola stradanja ne samo sarajevskih Srba. Do te istine može se doći jedino novom i temeljitom ekshumacijom. Prvo prebrojmo poklane, pa tek onda podignimo spomen-ploču nad tim srpskim stratištem iznad zvanične prestonice BiH.

Ovo, za "Novosti", kaže Milutin Mišić, bivši član Kolegijuma direktora Instituta za nestala lica BiH. Osnivanjem komisije, smatra on, umnogome su sazrele okolnosti za skidanje vela sa sarajevske golgote.

- Samo slučaj tragične sudbine porodice Komljenić dovoljan su razlog da se, napokon, izvrši temeljna ekshumacija Kazana. Poput mnogih drugih sarajevskih pravoslavaca, bračni par Komljenac, Radoslav (72) i Marina (67), iako nepokretni, u jednoj od racija uhapšeni su u svom stanu 26. juna 1993. Brutalno su zaklani, a njihova tela bačena u jamu - navodi Mišić.

Od bračnog para Komljenić ekshumirana je, tačnije iz jame u rejonu Trebevića, duboke tridesetak, a široke oko 70 metara, izvađena je samo jedna manja kost.

- Ta kost je, međutim, samlevena tokom DNK analize, kojom je utvrđeno da je pripadala Radoslavovoj supruzi Marini. Tako nam je preostalo samo da konstatujemo i njihovoj kćerki Slobodanki saopštimo da smo identifikovali nešto čega više nema! Da nema koga i šta da sahrani - iznosi Mišić.

Osim kosti, iz jame je izvađena i jedna invalidska štaka Komljenića! Zaklani Komljenići bačeni su u Kazane zajedno sa svojim pomagalima.

Pročitajte još: Nestao novac za spomenik sarajevskim Srbima

Mišić navodi da je nedavno najavljena istraga o nestalih 5.000 KM iz kase sarajevskog kantona za spomen-ploču iznad Kazana, samo još jedna manipulacija i spinovanje u nizu bošnjačkog vrha.

- Srbima je to poruka da teško mogu doći i do tih mizernih 5.000 KM, a kamoli do znatno više novca što je potrebno za valjanu ekshumaciju Kazana. Krajnje je vreme da se prestane sa tolerisanjem prakse da jedino za srpske žrtve i njihove ekshumacije nema dovoljno novca. To srpski predstavnici i naše institucije moraju da izdejstvuju kod Tužilaštva BiH, koje je na potezu - zaključuje Mišić.

OSUĐENI ZA SVIREPE ZLOČINE

ZA zločine na Kazanima osuđeno je samo 14 pripadnika tzv. ABiH na zatvorske kazne od deset meseci do šest godina. Svima je pred pravosuđem FBiH suđeno za "svirepa ubistva", dok je jedino, poput njegovog komandanta Mušana Topalovića Cace, zloglasni Samir Bejtić još 2006. osuđen na 14,5 godina zatvora. Međutim, ni do danas nije izrečena pravosnažna presuda, jer je Vrhovni sud FBiH čak u četiri navrata ukidao uglavnom oslobađajuće presude i ponovo na suđenje vraćao Kantonalnom sudu u Sarajevu.