SUD u Hagu neće dozvoliti Radovanu Karadžiću da se žali na izrečenu doživotnu kaznu zatvora. Predsednik Mehanizma za krivične sudove Karmel Ađijus odbio je njegovu najavu žalbe upravo na visinu kazne podnetu 28. marta.

Svoju odluku je obrazložio nepostojanjem pravnog osnova ni prema Statutu, ni prema Pravilniku suda, da se osuđeni žali na pravosnažnu presudu. Kako je naveo, izricanje kazne je deo pravosnažne presude, pa se zbog toga Karadžiću ne može dozvoliti da se žali na visinu kazne, jer bi to značilo da se žali na deo pravosnažne presude.

Posle toga Ađijus je automatski odbio i Karadžićev zahtev da se formira novo Žalbeno veće koje bi razmatralo ponovno izricanje kazne, kao i zahtev da mu se odobre pravni savetnici, koji bi mu pomagali u pisanju te žalbe.

Pravni savetnik bivšeg predsednika Republike Srpske Marko Sladojević navodi, za "Novosti", da je Karadžiću onemogućeno da ospori kaznu, koja je neverovatna:

PROČITAJTE JOŠ - Radovan Karadžić će zahtevati da služi kaznu u Srbiji

- Činjenično stanje ili njegova odgovornost nisu promenjeni u presudi, ali mu je pooštrena kazna. To nije u saglasnosti. Trojica sudija, koja su izrekla doživotnu, rukovodili su se presedanima u Hagu, poput slučaja Galić i nisu obrazložila svoju odluku. Inače, visina kazne ne bi trebalo da bude integralni deo presude, ali to nije precizno definisano u međunarodnom pravu. Sud nam je odbio mogućnost za žalbu i sad nam ostaje samo revizija postupka.

Karadžić je prošle nedelje zatražio da mu se omogući žalba na kaznu s obzirom na to da mu je prvu izrečenu od 40 godina Žalbeno veće povećalo na njegovu štetu na doživotnu. On je tad ukazao da su napravili osam grešaka, kojima su mu prekršili ljudska prava.

Inače, prvi predsednik Republike Srpske proglašen je krivim za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja, koje je kako je Žalbeno veće navelo počinio učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Kako, za "Novosti", objašnjava advokat Zoran Živanović, koji je branio nekoliko Srba u Hagu, žalba na visinu kazne u tom sudu dozvoljena je samo kada je u pitanju prvostepena presuda:

- Ta odredba i nekadašnjeg Haškog tribunala i sadašnjeg Mehanizma nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, koja omogućava žalbu na svaku novu odluku o kazni. Izricanje doživotne Karadžiću predstavlja novu odluku. Međutim, Mehanizam je sud Ujedinjenih nacija i oni tu Konvenciju ne primenjuju. To je stvaralo ozbiljne dileme kod sudija iz Evrope, jer osuđeni više nema nikakav pravni lek za kaznu koja je doneta na njegovu štetu.

Kako navodi Živanović, Karadžić sada jedino može da pobija i kaznu i krivicu kroz reviziju postupka, ukoliko se pronađu novi dokazi, koji su bili nepoznati tokom suđenja, ali toliko jaki da bi bacili potpuno novo svetlo na ceo slučaj i mogli uticati na konačnu odluku. Takođe, sudsko veće prethodno mora da oceni kvalitet tih dokaza i odobri reviziju.


NAŠTETILI I GALIĆU

U ISTOJ situaciji kao Karadžić pre 13 godina našao se srpski general Stanislav Galić, nekadašnji komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa. On je prvostepeno 2003. godine bio osuđen na 20 godina zatvora zbog granatiranja Sarajeva, izazivanja terora nad civilnim stanovništvom i snajperskih napada, ali mu je Žalbeno veće tri godine kasnije preinačilo tu kaznu u doživotnu. On je sada izdržava u Nemačkoj.