RADOVAN Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske, nije osuđen na doživotni zatvor odlukom sudskog veća Haškog tribunala kojem je predsedavao Danac Vang Brus Joensen, baš kao što ga na 40 godina prvostepeno nije osudio Južnokorejac O' Go Kvon 24. marta 2016.


PROČITAJTE JOŠ - KARADžIĆ POSLE PRESUDE PORUČIO: Srpski narod je pobedio, Hag mi ništa ne može; Ponosno čuvajmo Republiku Srpsku (VIDEO)

Karadžiću je sudbina zapečaćena 1. februara 1993. godine dokumentom CIA koji nosi naziv "Jugoslav polisi opšn" a koji je sačinio Danijel Vagner, šef međuagencijske (špijunske) radne grupe za Balkan i uputio direktoru Džonu Vulsiju na odobrenje.

Na sedmoj strani tog dokumenta koji se nedavno pojavio na sajtu američke obaveštajne agencije piše se o uspostavi Haškog suda uz primedbu da bi "jednak odnos prema zločinima u Bosni delovao kao stavljanje na stranu Beograda. Rezultat ovog opskurnog dokumenta, posle 26 godina glasi:

Srbima 1.007 godina robije, Hrvatima 248, Bošnjacima 41.

Pre samo nekoliko meseci ambasador Darko Tanasković govorio je za "Novosti" kako je aprila 1993. išao u Stejt department noseći dosije sa imenima oko 1.000 pobijenih Srba u Podrinju. Kako reče, nisu ga primili u Beloj kući već su ga uputili u Lengli, sedište CIA.

Ugostio ga je pomenuti Džon Vulsi.

- Nikad kvalitetnije dokaze o ratnim zločinima nismo dobili, ali "karte na Balkanu su već podeljene" - nonšalantno je rekao Tanaskoviću.

I, ko posle ovih reči može da poveruje da su ona siva zgrada, oni poslovično ozbiljni ljudi u crnim togama, sa enormnim apanažama, izmišljeni da donesu pravdu svim žrtvama rata u BiH i doprinesu pomirenju? Srbi su jedini narod iz "balkanskog lonca" devedesetih koji nikad nije poricao da su njegovi pripadnici u građanskom ratu činili zločine. Ali, od u Hagu "razrezanih" 1.007 godina zatvora za Srbe, bar dve trećine trebalo je da pripadne drugima.