PRESUDA nema veze sa pravom, ovo je njihova pravda. Imaju silu i njome ispunjavaju zadatke. Ne interesuje ih istina. Presuda nema veze sa činjenicama, ona je potpuno politička.

PROČITAJTE JOŠ - PRESUDA U HAGU: Karadžiću doživotni zatvor! (VIDEO/FOTO)

Ovo je prva reakcija Radovana Karadžića koju je izgovorio u sredu 20. marta svojim pravnim savetnicima u sudnici, nekoliko sekundi pošto mu je izrečena kazna doživotne robije, a koju je za "Novosti" preneo njegov pravni savetnik Marko Sladojević.

PROČITAJTE JOŠ - Milorad Kojić: Radovan Karadžić očekuje oslobađajuću presudu

Prvi predsednik Republike Srpske pravosnažno je osuđen u Mehanizmu u Hagu za genocid u Srebrenici, granatiranje Sarajeva, istrebljenja, progone, ubistva i proterivanja nesrpskog stanovništva, nehumana dela, teror, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca UN tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine, koje je počinio učešćem u tri udružena zločinačka poduhvata. Od 11 tačaka optužnice, osuđen je za deset, a oslobođen za jednu - genocid u sedam opština.

PROČITAJTE JOŠ - PROČITAJTE JOŠ - KARADžIĆ ZA "NOVOSTI" UOČI PRESUDE: Ko ujutru proguta svoj ponos, možda nešto i večera...

Žalbeno veće preinačilo je prvostepenu kaznu od 40 godina zatvora. Odluka da Karadžić dobije doživotnu robiju doneta je preglasavanjem: troje sudija je bilo "za", a dvoje "protiv".

Karadžić je mirno, gotovo bez ikakve grimase na licu, slušao jednočasovno izricanje presude. Nekoliko puta je pogledao ka advokatima i na trenutke stavljao i skidao naočare. Sladojević kaže, za "Novosti", da je Radovan vrlo stabilan, bio je pripremljen za sve scenarije i da je vrlo mirno odslušao sve što su imali da kažu.

Advokat objašnjava da sudsko veće nije prihvatilo glavni argument odbrane da je Karadžić više od 70 puta naređivao da se zaštite civili i zarobljenici:

- Oni su razmatrali te dokaze, ali su zaključili da je to radio zbog propagande. To je besmisleno, jer su to bili tajni dokumenti, telefonski razgovori i sastanci. To javnost nije mogla da čuje, pa samim tim nema ni govora o propagandi. Ovim su napravili paralelnu istoriju i ignorisali više od stotinu naših dokaza koji u potpunosti daju pravu istinu, drugačiju od one koja je prikazana u presudi. Borićemo se i dalje kako god budemo mogli. Pravno nam je sužen prostor, ali pravićemo filmove, pričati o tome svuda.

Posle izricanja presuda iz Republike Srpske stigle su ocene da je ovo još jedan pokušaj rušenja RS koji "neće proći", dok su predstavnici Bošnjaka i Hrvata slali poruke da je vreme za demontažu "genocidne tvorevine" do poruka da presuda Karadžiću treba da uđe u udžbenike.

Vang Joensen

Čitajući sažetak konačne odluke, predsedavajući veća Vang Joensen iz Danske odbio je gotove sve navode iz žalbe Karadžića. Sa druge strane, nisu prihvaćene ni primedbe tužilaštva, osim ključnog zahteva da se kazna preinači u doživotnu. Time je eliminisana i mala šansa da Karadžić ikada izađe na slobodu. Podsetimo, u slučaju da je ostala prvobitna odluka od 40 godina zatvora, imao bi pravo da posle dve trećine odslužene kazne, što je 26,6 godina, traži prevremeno puštanje na slobodu. Tada bi imao 89 godina. Karadžić, inače, ostaje u pritvoru u Sheveningenu dok se ne odluči u koju državu će biti prebačen da izdržava kaznu.

Obrazlažući visinu kazne, sudija Joensen je rekao da se Žalbeno veće složilo sa navodima Tužilaštva da prvobitna kazna od 40 godina ne odražava težinu zločina za koje je Karadžić osuđen, a što su najteži zločini ikada pripisani nekome pred Tribunalom:

- Kada se uporedi da su doživotne kazne dobili Zdravko Tolimir, Stanislav Galić, Vujadin Popović i Vladimir Beara, a počinili su samo deo zločina za koje je Karadžić osuđen, vidi se da 40 godina nije odgovarajuća mera. Ona potcenjuje težinu zločina koje su odlikovali surovost i sistematičnost i Karadžićevu odgovornost.

Lider bosanskih Srba osuđen je za tri udružena zločinačka poduhvata - za Srebrenicu, Sarajevo i uzimanje vojnika Unprofora za taoce.

- UZP je napravljen kada je Srebrenica pala 5. jula 1995. godine, posle čega je krenulo prisilno premeštanje dece, žena i staraca, a kasnije ubijanje dečaka i muškaraca. Sudsko veće je ustanovilo da je 8. marta 1995. Karadžić izdao "Direktivu 7" o organičavanju humanitarne pomoći, koja je sadržala i naredbu Drinskom korpusu da stvori nepodnošljivu sutuaciju bez mogućnosti preživljavanja u Srebrenici i Žepi i da se tako, uz bombardovanje enklava, stanovništvo primora da napusti kuće. Uslovi su se pogoršali, a neki ljudi su umrli od gladi - rekao je Joensen i dodao da nije uvažen argument odbrane da su vojnici na nižem nivou ometali dopremanje humanitarne pomoći.

Predsedavajući je istakao da nisu uzete u obzir Karadžićeve tvrdnje da je potpisao tu direktivu a da je nije pročitao. Takođe, Žalbeno veće smatra da je bivši predsednik RS naredio prebacivanje zatvorenika iz Srebrenice u Zvornik, gde su ubijeni, da je znao za ubistva u skladištu u Kravici, da dokazi o selektivnoj pomoći ljudima u Srebrenici nisu dovoljni, kao i da nije pokrenuo istragu zbog zločina.

Govoreći o granatiranju Sarajeva, Joensen je naveo da je bombardovanje bilo nesrazmerno, da su gađani civilni kvartovi, bez pravljenja razlike u odnosu na vojne ciljeve i da nije dovoljno bitno što su položaji Armije BiH bili među stambenim zgradama.

Karadžić je osporavao da je vojska RS ispalila granatu na pijacu Markale 1994. godine, da je pogrešno izračunat ugao pada granate, ali je sudsko veće odbilo njegove tvrdnje. Zaključeno je da su Karadžićevi dokazi nepouzdani, da je podržavao plan Ratka Mladića o bombardovanju Sarajeva teškim naoružanjem.

- Žalbeno veće utvrdilo je da je Karadžić izdavao naređenja koja zabranjuju gađanje civila, ali je to činio dok je pregovarao sa diplomatama, bio pod pritiskom, pa su mu odgovarala zbog političkih ciljeva - rekao je Joensen.

Predsedavajući je istakao da ne postoje opravdanja za uzimanje vojnika Unprofora za taoce kako bi se sprečilo bombardovanje srpskih položaja, jer je strogo zabranjen takav vid postupanja sa pripadnicima mirovne misije.

Karadžić sluša presudu

Sudsko veće odbilo je Karadžićevu žalbu da je imao nepravično suđenje, da su mu prekršena prava samozastupanja i da se veće više oslanjalo na presuđene činjenice u drugim predmetima nego na nove dokaze koje je on iznosio. Potvrdili su njegove navode da su prvostepene sudije pogrešile kada su odbile da čuju potencijalne svedoke odbrane i određenu ratnu prepisku koja je išla u njegovu korist, ali da te greške nisu znatno uticale na postupak i odbacili ovu tačku. Iz njegove žalbe delimično je prihvaćena samo tačka 31 koja se odnosi na pojedinačne incidente, ubistvo i mučenje nekoliko muslimana, ali ovo priznanje sudija nije uticalo na kaznu.

Joensen je nekoliko puta ponavljao rečenicu da Karadžićeva žalba nije ništa drugo do nuđenje alternativnog, drugačijeg mišljenja. Ipak, dvoje sudija petočlanog veća uvažilo je njegovu argumentaciju i u izdvojenim mišljenjima istaklo da je doživotna robija prejaka kazna. Advokatskom timu ostaje jedino nada da pronađu dokaze koji bi bacili novo svetlo na ceo slučaj i time pokrenuli reviziju postupka.

Presuda Karadžiću jedna je od četiri dela (još traju procesi Ratku Mladiću, Franku Simatoviću i Jovici Stanišiću) završnog čina "haškog poglavlja". Njegov advokat Goran Petronijević nazvao ju je "osvetom umirućeg suda".

PORUKA BRISELA: SVI DA POŠTUJU ODLUKE

EU u potpunosti poštuje odluke Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog mehanizma. Ponavljamo da je potrebna puna saradnja sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, kao naslednikom Tribunala. EU očekuje da svi lideri u regionu podrže odluke međunarodnih tribunala i da se uzdrže od bilo kakvih izjava ili akcija koje dovode u sumnju nezavisnost ili nepristrasnost procesa odlučivanja - poručila je Maja Kocijančič, portparol EK.

SONjA KARADžIĆ, ZA "NOVOSTI": REZULTAT GLASANjA 3:2 SVE GOVORI

KARADžIĆEVA ćerka Sonja Karadžić Jovičević pratila je televizijski prenos iz Haškog tribunala u svom domu na Palama.

- Stav sudija i rezultat glasanja od tri prema dva - sve govori - kazala nam je Karadžićeva.

Ona tvrdi da je presuda rezultat političkog pritiska, ali hvali odbranu jer nema genocida u sedam opština, tako da niko nema pravo da RS naziva genocidnom. (S. M.)

OSLOBOĐEN ZA GENOCID U SEDAM OPŠTINA

ŽALBENO veće odbilo je žalbu Tužilaštva i potvrdilo prvostepenu presudu da Karadžić nije kriv za genocid u sedam opština u BiH: Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku. Utvrđeno je da nije učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio da se muslimani i Hrvati trajno uklone sa teritorije koju su kontrolisali Srbi.

- Žalbeno veće smatra da je u tim opštinama bilo progona i nečovečnog postupanja, ali ne i genocida. Dokazi, njegove izjave i ponašanje ne pokazuju genocidne namere - rekao je Joensen.