PROCES U HAGU: Vasiljević sugerisao da Crvene beretke u Hrvatskoj nije kontrolisao Stanišić, nego Stojičić-Badža

Bivši najviši bezbednosni oficir JNA Aleksandar Vasiljević posvedočio je danas, na haškom procesu Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću-Frenkiju, da 1991. nije imao informaciju da su "crvene beretke" na ratištu u Hrvatskoj bile pod kontrolom Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije.

Penzionisani general Vasiljević (80), tadašnji načelnik Uprave za bezbednost JNA, sugerisao je da su te jedinice bile pod kontrolom Resora javne bezbednosti (RJB) MUP Srbije i njegovog tadašnjeg visokog oficira Radovana Stojičića-Badže.

Tadašnji čelnici SDB Srbije Stanišić (68) i Simatović (68) optuženi su za progon, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana iz Hrvatske i BiH, 1991-95.

PROČITAJTE JOŠ: Vasiljević: Arkan nije bio pripadnik JNA, imao je dobre odnose s trojicom oficira

Po optužnici, razne formacije "crvenih beretki", kao i paravojska Željka Ražnatovića-Arkana, koje su počinile te zločine, bile su pod kontrolom optuženih i SDB Srbije.

General Vasiljević izjavio je da su mnoge jedinice "u žargonu nazivane crvene beretke", su proistekle iz "knindži" Kapetana Dragana formiranih u proleće 1991. u Kninu, dok je tamo bio i drugooptuženi Simatović.

Kao jedinice koje su se tako nazivale na ratištima u Hrvatskoj, Vasiljević je naveo odrede Živojina Ivanovića, zvanog Žika Crnogorac, i Vasilija Mijovića.

Od pripadnika tih "crvenih beretki", kao i garde Ražnatovića-Arkana, poput Milorada Ulemeka-Legije, posle rata je formirana Jedinica za specijalne operacije (JSO) SDB Srbije, izjavio je svedok.

"Ali, vi nigde ne kažete za Crnogorca i Mijovića da su tada, 1991, bili u SDB Srbije", sugerisao je, tokom unakrsnog ispitivanja, Stanišićev branilac Vejn Džordaš.

"Ne", odgovorio je svedok, "nikad nisam rekao da je Jovica Stanišić bio nadređen i izdavao naređenja Crnogorcu i Mijoviću".

Po saznanjima organa bezbednosti JNA, iza tih "crvenih beretki" stajao je RJB MUP Srbije i njegov čelnik Radovan Stojičić-Badža, a ne SDB i Stanišić, posvedočio je Vasiljević, koji je Stojičića opisao kao čoveka od poverenja tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.

"Stanišić nije bio nadređen Badži, po strukturi MUP. Crnogorac je bio pod jurisdikcijom MUP, a ne SDB".

Po optužnici, "crvene beretke" i JSO su bile ista formacija pod kontrolom Stanišića i Simatovića tokom ratova u Hrvatskoj i BiH.

Stanišićeva odbrana tvrdila je danas i da "nema dokaza" da je SDB Srbije "stajala iza dobrovoljaca političkih stranaka" iz Srbije koji su ratovali u Hrvatskoj 1991.

Vasiljević je, međutim, podsetio da je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, posle rata, za Bi-Bi-Si izjavio da je "oružje dobijao direktno od Jovice Stanišića".

"Niko iz SDB to nije demantovao", posvedočio je Vasiljević, dodajući da on sam "nije imao saznanja da je bilo ko iz SDB delio oružje".

Vasiljević je, međutim, posvedočio da je Stanišić na sastanku s njim, u decembru 1991, izneo podrobne podatke o stranačkim paravojskama.

Po rečima svedoka, Stanišić je tada kazao formacija Srpskog pokreta obnove ima "oko 10.000 pripadnika, od kojih 1.000 učestvuje u dejstvima, a 300 ih je u Kninu".

Stanišić je, kako je preneo Vasiljević, precizirao i da Šešeljevi radikali imaju jedinicu od "1.000 ljudi, među kojima je dosta kriminalaca".

Nešto slabije, Stanišić je poznavao paravojsku Mirka Jovića, uključujući i odred Dušan Silni "koji je učestvovao u zločinu u selu Lovas" u Hrvatskoj, rekao je Vasiljević.

SDB je "imala operativne podatke" o stranačkim paravojskama", konstatovao je svedok, "ali ja ne znam da li je učestvovala u tome".

Na sugestiju Stanišićevog branioca Vejna Džordaša (Wayne Jordash), Vasiljević je rekao da "nije imao saznanja" o povezanosti odreda Dušan Silni sa SDB Srbije.

Danas započeto unakrsno ispitivanje Vasiljevića, odbrana drugooptuženog Simatovića nastaviće sutra.

General Vasiljević na suđenju Stanišiću i Simatoviću svedoči po obavezujućem nalogu suda (subpoena), posredstvom video veze iz Beograda.

Stanišića i Simatovića uhapsile su i u Hag izručile vlasti Srbije, s proleća 2003, neposredno posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića.

Posle prvog suđenja, koje je, nakon jednog neuspelog pokušaja, počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je, 29. maja 2013, Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Međutim, apelaciono veće Tribunala usvojilo je, 15. decembra 2015, ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana sa velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije.

Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću, koje je počelo 13. juna 2017, poslednji je haški proces u kojem se utvrđuje da li su za zločine u Hrvatskoj i BiH odgovorni zvaničnici Srbije.

Pred Haškim tribunalom nijedan državni zvaničnik Srbije nije bio osuđen za te zločine.