KOMENTAR: Gulag

MEĐUNARODNA pravda na staljinistički način. Tako bi se, ukratko, moglo opisati slanje na resocijalizaciju i izdržavanje višedecenijske kazne trojice srpskih osuđenika - Milana Martića, Dragomira Miloševića i Milana Lukića, iz Haga u estonski zatvor u Tartuu.

Tamo ne da nema mogućnosti za resocijalizaciju, već nema ni govora o poštovanju njihovih osnovnih ljudskih prava. Pošto ne znaju ni estonski ni ruski jezik, trojica Srba su potpuno izolovana. Praktično, ne komuniciraju ni sa kim.

S obzirom na to da su u Haškom tribunalu osuđeni za ratne zločine, u ovom estonskom gulagu zalepljene su im etikete "opasnih zatvorenika", pa se prema njima odnose kao da je svaki Hanibal Lektor, lik iz holivudskog filma. Kad ih odvode u bolnicu, vezane ih stave u kavez, a lisice im ne skidaju ni dok ih pregleda lekar. Valjda da ga ne "pojedu".

Zbog jezika ne mogu da objasne šta ih boli, pa ih leče "otprilike". Svaki nevešt pokušaj da ukažu na neki problem, stražari i uprava tretiraju kao neposlušnost. Kazna je samica. Martić je tamo poslat jer nije obrisao hodnik, a nikako nije uspevao da im objasni da ne može da pomera ruku. Lukiću je i danju i noću upaljeno svetlo u ćeliji. Ne mogu da gledaju televiziju na srpskom, ne mogu da čitaju knjige na srpskom, a zabranjeno im je i pušenje. Estonskim vlastima ne pada na pamet da se bave uslovima izdržavanja kazne ovih haških osuđenika.

Pročitajte još - TORTURA NAD HAŠKIM OSUĐENICIMA: Srbe na pregled odvode u kavezu

Isti taj sud u Hagu, koji ih je, dobro znajući šta ih čeka, poslao u ovaj estonski gulag, sada se brine da li srpsko pravosuđe ispunjava standarde da procesuira dvoje radikala za nepoštovanje Tribunala. Pritiskaju konstantno Srbiju. Pod lupom gledaju svaki paragraf i poteze vlasti ne bi li našli neku falinku, pa da naše pravosudne organe proglase za nedorasle i nesposobne.