MRTVI Srbi su najubedljiviji svedoci istine. Njihove mošti je moguće sakriti, ali tragove nije moguće poništiti. U Sarajevu je od 1992. do 1995. nastradalo 7.432 Srba, od toga 6.188 muškaraca i 1.244 žene. Ma šta od tome danas pričao Mirsad Tokača (tokom rata zaposlen u sarajevskom MUP), danas glavni bošnjački ekspert za ratne žrtve, ovo su činjenice. Ovako, za “Novosti”, govori Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku, u nedelji kada se obeležavaju 22 godine od biblijskog “izlaska” sarajevskih Srba iz grada u kome su prethodno odbranili svoja ognjišta.

Srpske žrtve, podvlači naš sagovornik, nestanu kad ih zločinci popisuju, a na svetu ne postoji nečasniji dokument do “Bosanske knjige mrtvih” koju je sastavio Tokačin dokumentacioni centar.

PROČITAJTE JOŠ: I Nermin Nikšić proterivao Srbe?

- Amerikanci nisu popisivali japanske žrtve iako su ih okupirali, kao ni Rusi nemačke. Za razliku od njih, muslimani u BiH godinama su to činili i tako napravili “svoj konačni broj” nastradalih u ratu u BiH.

PROČITAJTE JOŠ: U Sarajevu uhapšen bivši pripadnik Armije BiH zbog ratnog zločina nad Srbima

Obeležavanje još jedne godišnjice od kada su Srbi napustili Sarajevo odvija se u senci uvreda koje kontinuirano pristižu iz Sarajeva. Najpre je Bakir Izetbegović krajem 2017. “otkrio” da su za egzodus srpskog naroda iz glavnog grada BiH krive vlasti i vojska RS, a prošle nedelje Mirsad Tokača je izneo podatak da su Srbi u minulom ratu imali samo 4.000 civilnih žrtava i da su u Sarajevu, “svojim topovima ubili 2.000 sunarodnika”.

GORE NEGO U NDH U STUDIJI “Dosije Sarajevo” Ivanišević dokazuje da su prvoj godini rata u gradu na Miljacki muslimani ubili 4.048 Srba. To je, kako kaže, gotovo isto, koliko i Pavelić u Sarajevu za četiri godine, od 1941. do 1945.

- Prema popisu iz 1991. Sarajevo je brojalo 526.000 stanovnika, od kojih je muslimana bilo 258.000, Srba 158.000, Jugoslovena 56.000, Hrvata 35.000... U Dejtonu, kada je grad podeljen tako da Srbima pripadnu svega tri gradske dvospratnice u naselju Dobrinja i ledina na kojoj su bile kasarne, bili smo suočeni sa izborom - da ostanemo u Alijinoj državi protiv koje smo se borili, ili da krenemo u izbeglištvo i kolektivno napustimo domove. Naše kolone su išle od 17. februara do 17. marta 1996, nosili smo i mrtve - podseća Miroslav Lučić, predsednik Skupštine grada Istočno Sarajevo.


U međuvremenu, niklo je Srpsko Sarajevo. U šest opština danas tamo živi oko 60.000 stanovnika. Lučić najavljuje da će se u sklopu obeležavanja egzodusa ponovo obići groblja, što će biti prilika da se oda počast borcima palim za RS.

- Tela naših boraca, njih više od 1.000, pokopana su na Sokocu na Malom Zejtinliku gde je predviđeno održavanje velikog parostosa - kaže Lučić i dodaje da nema očekivanja da će neko iz Federacije izraziti žaljenje ili izvinjenje zbog sudbine nekadašnjih komšija, baš kao ni saopštenje iz zapadnih ambasada u Sarajevu.

Napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici / Foto Printskrin


ZAŠTO ZAMAGLjUJU ISTINU?

PODELA na mrtve civile i vojnike u građanskom ratu je nenaučna i lažna i služi za zamagljivanje istine o karakteru rata i zaraćenih strana - govori o Tokačinom radu Ivanišević. - Čak 85 odsto srpskih žrtava u BiH, od 32.000, poginulo je na svom kućnom pragu. Sa druge strane, radili smo i analizu gubitaka devet brigada Armije BiH (na osnovu njihovih monografija), gde jasno stoji da su i oni 80 odsto žrtava pretrpeli, takođe na srpskom pragu.