Haradinaj: Odluka suda je sramotna, ja sam politički talac! (FOTO)

KOLMAR

OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

SAGA Haradinaj se nastavlja! Apelacioni sud u francuskom gradu Kolmaru odlučio je danas da još jednom zatraži dodatne informacije i tako ponovo prolongira konačnu odluku po zahtevu Srbije za ekstradiciju bivšeg lidera ozloglašene OVK Ramuša Haradinaja, koji se tereti za ratne zločine nad srpskim i drugim nealbanskim stanovništvom. Novo ročište zakazano je za 6. april.

Tokom zasedanja koje je trajalo svega petnaestak minuta, sud je zahtev za sledeće okupljanje potkrepio potrebom pribavljanja novih podataka, u šest tačaka. Između ostalog, u Apelacionom sudu žele da znaju na čemu se zasniva proširenje osnovnog zahteva za izručenje, zbog čega je ta odluka doneta tek dan posle Haradinajevog hapšenja i kada je član 142. tačka 1, koji se odnosi na kažnjavanje ratnih zločina protiv civila, uveden u Krivični zakon Srbije, kao i da li je taj član bio na snazi između 12. i 20. juna 1999.

Takođe, sudsko veće se zanima za to koje su maksimalne kazne predviđene u vezi s delima za koja se Haradinaj tereti - 20 ili 40 godina, koji su kriterijumi teritorijalne nadležnosti Srbije u vezi sa počinjenim delima i elementi pravnog sistema Srbije koji omogućavaju gonjenje Ramuša Haradinaja, kao i koja pravila važe za eventualnu zastarelost po navedenim delima u našem pravosuđu. Srbija ima rok da tražene podatke dostavi do 31. marta.

Interesovanje za novo ročište Ramušu Haradinaju bilo je veliko. Pred zgradom Apelacionog suda u Kolmaru red je počeo da se pravi još pre 8 sati ujutro. Posmatrači, kojih je bilo mnogo, a praktično su svi govorili albanski, trudili su se da sebi obezbede mesto u nevelikoj sudnici.

Akreditovalo se i dosta novinara koji su pokušavali da kroz gužvu prođu do sale. Bilo je prisutno bar desetak domaćih i stranih ekipa. Pola sata pre početka zasedanja, bulevarom ispred zgrade suda prošlo je nekoliko "marica" sa policajcima koji su obezbeđivali događaj.

U punoj sali bilo je prisutno stotinak pristalica Ramuša Haradinaja, dok se bar još toliko tiskalo ispred. Nastalo je i koškanje sa velikim brojem čuvara reda, jer nije bilo dovoljno mesta za sve.

Jedan od prisutnih pojavio se sa belim kečetom na glavi na kojem je bio crni dvoglavi orao. Policajka mu je prišla i obavestila ga da mora da ga skine, čim sudsko veće bude ušlo u salu.

Oko 9 sati, za kada je bilo zakazano ročište, počelo je komešanje, a onda su, desetak minuta kasnije, iz hodnika počeli da dopiru uzvici podrške, što je bio znak da Haradinaj dolazi na suđenje. Publika ga je dočekala na nogama, aplauzima.

KUBUROVIĆEVA: DOSTAVILI IZJAVE SVEDOKA U SKLADU sa Evropskom konvencijom o ekstradiciji, na osnovu koje se podnosi zahtev za izručenje, francuski organi mogu da traže dodatna pojašnjenja i dokaze kako bi mogli da odluče o molbi koju je uputila Srbija, kaže ministarka pravde Nela Kuburović. Ona dodaje da je Ministarstvo pre nekoliko dana poslalo dodatne dokaze, sa više 100 strana iskaznog materijala: - Tu su iskazi svedoka i različiti izveštaji MUP i Vojne pošte, kao i izveštaji sa izvršenih uviđaja, upravo kako bismo dokazali da nisu tačni navodi koji se ističu u medijima poslednjih mesec dana da se Ramuš Haradinaj tereti za ista krivična dela pred pravosudnim organima Srbije kao što se teretio pred Haškim tribunalom. Više puta smo isticali da Tužilaštvo za ratne zločine vodi postupak za dela koja su se desila juna 1999. godine, a da se haška presuda odnosi na događaje tokom 1998. Uz svu dokumentaciju koju smo dostavili, francuskim organima je bila prosleđena i presuda Haškog tribunala, upravo kako bi mogli da se porede dokazi. Imajući u vidu današnje ročište, mi naslućujemo da će francuski organi da traže dodatnu dokumentaciju i Ministarstvo pravde će svakako odgovoriti svim zahtevima i dostaviti sve što je neophodno da bi francuski sud mogao da odluči u skladu sa našom molbom.

Haradinaja je danas, u sali 13, sačekalo tročlano sudsko veće, kojem je predsedavala Federik Žove, a u kome su sedele još dve njene koleginice, An Mari Volf i Valeri Meser Pen. On je najpre potvrdio svoj raniji stav da se ne slaže sa izručenjem, a onda u stavu mirno saslušao odluku veća koju je predsednica saopštila na francuskom. Iako govori ovaj jezik, Haradinaj je zatražio prevod.

Posle saopštene odluke, sala je zanemela, a Haradinaj, smrknutog lica izašao iz sudnice, koja se za tili čas ispraznila.

Haradinaj je, na osnovu međunarodne poternice koju su izdale vlasti Srbije, uhapšen na aerodromu Bazel-Miluz na francuskoj strani 4. januara. Odlukom suda, iz pritvora je na uslovnu slobodu pušten osam dana kasnije, ali nije smeo da napušta francusku teritoriju. Morao je da preda pasoš i ima obavezu da se dva puta nedeljno prijavljuje policijskom komesarijatu. Na prethodnom ročištu održanom 9. februara javni tužilac je zatražio dodatne informacije iz Haradinajevog dosijea u Srbiji. On je i dalje na uslovnoj slobodi i mora da boravi na teritoriji Francuske.

"STIDITE SE!"

RAMUŠ Haradinaj je danas odluku francuskog suda ocenio kao "sramotnu i političku".

- Ja sam politički talac. Sud je dao još mesec danas srpskim vlastima da dostave dodatne informacije. To je politička odluka, a ovo što se događa je neprijatno - rekao je on medijima ispred zgrade suda. - Vi koji ste doneli ovu sramotnu odluku treba da se stidite. Nastaviću da se dalje borim protiv odluke.

UBIJALI, KLALI, MUČILI, OTIMALI...

MINISTARSTVO pravde pre nekoliko dana pronašlo je nove dokaze o zverskim zločinima učinjenim od strane OVK nad Srbima sa Kosova i Metohije. Dokazi govore o zverstvima pripadnika jedinice pod komandom Ramuša Haradinaja, koji je, prema tim dokumentima, od 1997. godine i tokom 1998. i 1999. godine bio komandant zone "Dukađin".

U dokazima piše kako su pripadnici OVK hapsili ljude, mučili i ubijali, ne samo u operativnoj zoni "Dukađin", već i van nje. Takođe, oni govore o postojanju mnogobrojnih zatvora na pomenutom područiju.

O zverstvima pripadnika OVK govori i podatak da su jednom prilikom kindnapovana dvojica policajca, koji su prvo mučeni, a potom zakopani tako da im se vide samo glave. Po njima su pripadnici OVK urinirali, a kasnije su ih mučili tako što su im noževima odsecali delove tela. Još jedan primer mučenja je i kidnapovanje dve starije žene, koje su odvedene u nedovršenu kuću, gde su ih pripadnici OVK maltretirali i silovali. U toj kući je bilo još dosta žena koje su bile silovane i maltretirane, jedna od njih je ubijena pucnjem u glavu, a druge su odvedene i zaklane. Koliko pripadnici OVK nisu prezali ni od najgnusnijih zločina govori i primer svatova koje su pripadnici OVK zaustavili pod optužbom da sarađuju sa policijom i vojskom. Svi svatovi su bili odvedeni u podrum jednog hotela, gde su mučeni i maltretirani, a žene, među kojima i nevesta, silovane.

NAJVIŠA KAZNA - 20 GODINA

ČLAN koji reguliše ratne zločine nad civilnim stanovništvom, a za koji se interesuje Sud u Kolmaru, postojao je i 1999. godine u okviru Krivičnog zakonika Jugoslavije, potvrdilo je za "Novosti" više stručnjaka za krivično pravo. Zakonik je donet još 1976. i posle toga nekoliko puta menjan sve do 1994. Tokom 1999. godine maksimalna kazna predviđena izmenjenim zakonom iz 1994. bila je 20 godina. Novim izmenama iz 2001. ona je povećana na 40 godina, međutim, u praksi se uvek primenjuje odredba koja je povoljnija po počinioca. To znači da bi Haradinaj u Srbiji maksimalno mogao da bude osuđen na 20 godina zatvora.

Kako podsećaju naši sagovornici, Srbija je još 2003. donela zakon po kome srpsko Tužilaštvo za ratne zločine i sud imaju nadležnost za procesuiranje bilo kog ratnog zločina počinjenog na teritoriji bivše Jugoslavije. Upravo to je pravni osnov koji omogućava gonjenje Haradinaja, a koje nam je tražilo francusko pravosuđe u dodatnim dokazima. Tome treba dodati i činjenicu da je u vreme kada su zločini za koje se bivši lider OVK tereti počinjeni u vreme kada je Srbija i formalno i faktički imala jurisdikciju nad Kosovom.

Inače, ratni zločini po srpskim propisima ne zastarevaju.

V. C. S.