EU mora da obešteti kosmetske Srbe

MISIJA Euleksa je odgovorna zbog kršenja temeljnih ljudskih prava Srba sa KiM, prema stavovima 2 i 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima (pravo na život i pravo da žive bez mučenja, nehumanog i ponižavajućeg postupanja), ali Euleks se neće ni izviniti "oštećenim" Srbima zato što nije radio svoj posao. To jednostavno nije politika ove organizacije. Pismo sa ovom sadržinom stiglo je nedavno na adresu advokatske kancelarije Jovanke Savić u London. Dopis je datiran 8. decembra, a potpisala ga je šef Misije za ljudska prava Euleksa Aleksandra Papadopulu.

Jovanka Savić, u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", kaže da je bila u najmanju ruku "zbunjena" ovakvim obaveštenjem iz Prištine. Dodaje, ne toliko zbog priznanja Euleksa da ne ispunjava preuzete obaveze uspostave vladavine prava na KiM nego zbog, kako ističe, sramne arogancije evropskih zvaničnika na Kosmetu. Ona veruje da Evropski sud pravde u Luksemburgu mora doneti presudu prema kojoj će se porodicama Srba sa KiM, čiji su najmiliji ubijeni ili nestali posle 1999, omogućiti da potraže materijalno obeštećenje pred sudovima zemalja EU. Savićeva je u ime porodica osam srpskih žrtava pred Višim sudom u Londonu 2012. pokrenula postupak protiv Unmika i Kfora, a 2015. upućena je tužba protiv Euleksa Sudu za legislativu EU.

- U toku su procesi u Luksemburgu i Londonu u kojima pokušavamo da našim ljudima sa KiM vratimo delić ljudskih prava bez kojih žive sedamnaestu godinu - govori Savićeva. - Oktobra 2009. Evropska komisija je stvorila posebno pravno telo u misiji Euleks koje je trebalo da nadgleda sprovođenje ljudskih prava na Kosmetu. Međutim, taj Odbor ili Panel nema baš nikakva ovlašćenja sem da konstatuju činjenice iz pravosudne prakse. To je mimo svih dokumenata EU koji regulišu pravnu praksu.

Kako ukazuje naša sagovornica, članom 13 Univerzalne konvencije o ljudskim pravima EU, žrtvama kršenja ljudska prava mora da se ponudi pravni lek. Panel, odnosno Odbor Euleksa od 2009. je razmatrao 235 prijavljenih slučajeva kršenja prava Srba na KiM (pravo na život, na bezbednost življenja i pravo na istragu posle zločina) i našao je da su u 234 slučaja tužbe porodica žrtava opravdane, a da su Kfor, Unmik i Euleks odgovorni. Ispostavilo se da je u samo jednom slučaju ubistva Srba sprovedena istraga.

Borba advokatice iz Engleske počela je 2012. kada je uputila tužbu sudu u Londonu u ime onih čiji su najmiliji ubijeni od jula 1999. na teritoriji KiM pod kontrolom britanske vojske. Sredinom 2014. Visoki sud u Londonu se oglasio nadležnim za ovaj predmet i prvostepeni postupak je okončan u maju 2016. Pred sudom su slaslušani general Majk Džekson, komandant engleskog Kfora, pročitani su nalazi Klinta Vilijamsona, glavnog tužioca Specijalnog istražnog tima Radne grupe EU za događaje na KiM, u kojima on konstatuje da su zločine protiv čovečnosti od juna 1999. godine (i pre) činili pripadnici OVK. Svedočio je i prvi sudija Unmika koji je na Kosovo došao oktobra 1999, Šveđanin Kris Karphamar, koji je naveo da su pripadnici OVK praktično radili šta su hteli sa Srbima naočigled vojnika Kfora. Veljko Odalović je izneo podatke države Srbije o zločinima bez kazne nad našim državljanima, a razmatran je i izveštaj Dika Martija.

- Engleski Visoki sud u prvostepenom postupku maja 2016. ipak je "oprao" ruke od krivice svojih vojnika u Kforu - nastavlja Savićeva. - Presuđeno je da su oni bili nadležni da brane Srbe u regionu Prištine, ali da nemaju odgovornost za pogrom nad njima i da su "krive" UN koje su poslale takvu misiju. Tim tragom, od UN do Euleksa, koji je došao 2009, ide moja tužba prema briselskoj birokratiji pred sudom u Luksemburgu. Oni koji su odgovorni za sprovođenje zakona na KiM odgovorni su i za ljudska prava svih njenih građana. U evropskim zakonima je nemoguće da se konstatuju zločin i kršenja prava žrtava na istragu, a da one nemaju pravo na obeštećenje.

Na kraju, Savićeva upozorava da je opasno što mandat Euleksa traje do juna 2017. Ako bude ukinut, porodice oštećenih Srba koje nisu tužili Euleks preko njegovog Panela za ljudska prava neće imati baš nikakvu šansu pred albanskim sudovima. Ona apeluje da se svi slučajevi ubistva i nestanka Srba od 1999. prijave Odboru Euleksa koji je dužan da donese zaključak, između ostalog i o tome da li je uopšte bilo istrage posle zločina nad njima.