Odbrana: U Srebrenci ubijen određen broj zarobljenika, ali ne po Mladićevom naređenju

Na kraju završne reči, odbrana Ratka Mladića pozvala je danas sudije Haškog tribunala, da generala Mladića oslobode optužbi za genocid u Srebrenici, tvrdeći da je dokazano da on nije kriv.

Preko svog branioca Dejana Ivetića, Mladić je, na kraju današnjeg zasedanja, predložio da učesnici u suđenju "svim žrtvama" rata u BiH odaju počast dvominutnim ćutanjem.

Raspravno veće je taj predlog odbilo.

Ratni komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (74) optužen je za genocid u Srebrenici progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Branilac Dejan Ivetić rekao je da odbrana ne opovrgava da je "određen broj" muslimanskih muškaraca iz Srebrenice bio ubijen pošto je VRS, u julu 1995, zauzela taj grad.

"Odbrana ne negira da je određen broj muškaraca i dečaka na tragičan način ubijen u aktima lične osvete u Srebrenici, ali ta ubistva nemaju ništa ni sa bilo kojim naređenjem, ni sa namerama generala Mladića", rekao je Ivetić.

Kako je kazao, "nikada se neće tačno puna istina" o tome šta se dogodilo u Srebrenici, "niti istinski broj žrtava zločina, za razliku od smrti u legitmnoj borbi".

Teza odbrane je, međutim, da "ta ubistva nije naredio general Mladić" i da on "nije bio prisutan kada su počinjena".

Počinioci tih zločina, po odbrani, bili su "osvetnici" među lokalnim srpskim stanovništvom, pripadnici policije RS i bezbednosni oficiri VRS koji su se "odmetnuli".

Odbrana je tvrdila da je Srebrenica, budući da nije bila demilitarizovana i da su iz nje snage Nasera Orića napadale VRS i srpska sela, bila legitimna vojna meta."Ništa u akcijama VRS preduzetim uoči ofanzive na Srebrenicu ne može se razumeti kao dokaz zločinačke namere da se počini genocid", podvukao je Ivetić.

Kao na dokaz da general Mladić nije naredio masovna ubistva muslimanskih zarobljenika, odbrana je ukazala i na svedočenje ključnog svedoka optužbe, oficira VRS Momira Nikolića, koji je, po braniocima, potvrdio da takvo naređenje nije dobio "pre nego što je organizovao ubijanje".

Nikolić je 2003. priznao krivicu za zločine u Srebrenici i svedočio je protiv drugih optuženih srpskih oficira. Tribunal ga je osudio na 20 godina zatvora, a oslobodio ga je pošto je izdržao dve trećine kazne od 20 godina zatvora.

Nikolićev iskaz da mu je Mladić gestom ruke najavio da će svi zarobljeni Muslimani biti pobijeni, odbrana je pobijala tvrdnjom da je Nikolić to izmislio kako bi prebacio svoju krivicu na Mladića, u nastojanju da zasluži prevremeno oslobađanje.

Budući "nije bio nigde blizu" mesta zločina, general Mladić, po odbrani, "ne može biti smatran odgovornim za zločine Nikolića i ostalih".

Nepostojanje Mladićevog pisanog naređenja da svi vojno sposobni muškarci iz Srebrenice budu ubijeni, njegovi branioci označili su kao dokaz da Mladić nije ni imao tu "genocidnu nameru".

Branilac Ivetić je tvrdio i da izjava generala Mladića da je "došao trenutak da se Turcima osvetimo na ovom prostoru" ne može biti dokaz udruženog zločinačkog poduhvata za ubijanje zarobljenika, budući da je data 11. jula 1995. pre sastanka na kojem je, po tužiocima, odlučeno da se Muslimani streljaju.

Prema odbrani, nema dokaza ni da je taj sastanak održan u noći između 11. i 12. jula.

"Reči i dela generala Mladića snažno ukazuju da on nije imao zločinačku nameru prema zarobljenim Muslimanima pre nego što je otišao u Beograd", 14. jula, niti da je imao saznanja o zločinima, rekao je Ivetić, dodajući da su dokaz za to Mladićeva naređenja.

Mladićeva namera, umeto stoga, jasna je, po odbrani, iz njegovih reči u susretu sa zarobljenicima da "nemaju čega da se plaše" i da će "ići u razmenu".

Zastupnici odbrane tvrdili su, suprotno tužiocima, i da general Mladić nije komandovao VRS dok je, od 14, do 17. jula, kada su, po optužnici, počinjena najmasovnija ubistva srebreničkih Muslimana u okolini Zvornika.

Odbrana nije precizirala koliko je zarobljenika nezakonito ubijeno posle pada Srebrenice, ali je tvrdila da je "preuveličan" broj od 7.000 žrtava koji navodi Tužilaštvo.

Mnogi od eskhumiranih iz masovnih grobnica ubijeni su u borbama, čak i mnogo pre srebreničke krize, a "5.000 do 6.000" stradalo je u okršajima prilikom proboja kolone ABiH i civila iz obruča VRS oko Srebrenice, tvrdili su zastupnici odbrane.

Odbrana je tvrdila i da dokazala da je 70 odsto eksumiranih iz masovnih grobnica bilo u sastavu ABiH.

Osvrćući se na ubistvo oko 1.000 Muslimana u selu Kravica, Ivetić je rekao da je to bila "osveta MUP čuvara" nakon što je jedan od zarobljenika ubio jednog policajca.

"To ne može biti ništa nego zločin, ali ga niko nije naredio", ocenio je Mladićev branilac.

Po odbrani, desetine hiljada žena, dece i staraca iz Srebrenice nije proterala VRS, kako tvrde tužioci, već su oni sami odlučili da napuste enklavu.

"Dokazi samog tužioca pokazuju da general Mladić ne može snositi krivicu za prisilno premeštanje", rekao je branilac Ivetić.

Kao dokaz za to, citirao je reči komandanta holandskog Unprofora Tona Karemansa sa sastanka sa generalom Mladićem, dan posle pada Srebrenice.

Karemans je od Mladića zatražio da muslimanskom stanovništvu, po njegovoj želji, dozvoli da napusti enklavu i pozvao ga da za to pruži pomoć Unproforu.

Po braniocu, general Mladić je, prethodno, u susretu sa civilima u Potočarima, stanovništvu ostavio izbor da "ostane ili ode" po svom nahođenju.

"Dokazi pokazuju da je to bilo potpuno dobroćudno prebacivanje izbeglica, a ne prisilno premeštanje, ni deportacija...Organi UN su odlučili da je humanitarna evakuacija bila neophodna", naglasio je advokat Ivetić.

Po njegovim rečima, tužioci su ponavljanjem da je to bila deportacija pokušali da nađačaju dokaze izvedene tokom suđenja.

Da general Mladić nije imao "genocidnu nameru" da srebreničke Muslimane uništi kao etničku grupu, po odbrani, dokaz je upravo to što su, izuzev vojno sposobnih muškaraca, svi civili evakuisani na teritoriju pod kontrolom ABiH.

Odbrana i optužba će dodatne argumente razmeniti u četvrtak, 15. decembra, čime će suđenje generalu Mladiću, koje je počelo u maju 2012, biti okončano.

Prema okvirnim planovima Tribunala, prvostepena presuda generalu Mladiću trebalo bi da bude izrečena do novembra 2017.