KOMENTAR: Zatvor

KADA je Srbima na Kosovu i Metohiji potrebno ugroziti živote, onda Albanci krše i pravila koja su sami propisali. Tim pre ako želja za uništenje Srba dolazi od "boraca za otadžbinu" iz takozvane Oslobodilačke vojske Kosova i dokazanih dželata "dreničke grupe".

Smešteni u jedan od najčuvanijih zatvora, odakle teže idu na fudbalske utakmice i poslovne ručkove, "dreničani" su izrazili želju da ćelije kazamata Grdovac kod Podujeva popune i Srbi iz Pritvorskog centra u severnoj Kosovskoj Mitrovici.

Želja im je ispunjena u nedelju ujutru, kada su put Podujeva odvedeni Nikola Vićentijević, Jugoslav Jeremić, Slobodan Gavrić i Zoran Vukotić. Bez potrebne dokumentacije o transferu, ispunjavanja bezbednosnih uslova, informacija na maternjem jeziku, adekvatne lekarske pomoći, osoblja koje govori srpski jezik i prava na posetu porodice...

Ne pije vodu ni izgovor da je u Mitrovici samo pritvorski centar, i da tamo nije moguće izdržavati višegodišnje kazne. Jer, pomenuta četvorica Srba, prema rečima advokata, nemaju pravosnažne presude i rešenja im nisu konačna, pa su samim tim u statusu pritvorenika. Kršenje ljudskih prava i očiglednu nepravdu na svojoj koži najbolje oseća Oliver Ivanović, koji uz 39 pritvorenika, takođe, štrajkuje glađu podržavajući odvedene sunarodnike.

Sve ovo govori nam da Srbi svoje živote na Kosmetu, izgleda, mogu da sačuvaju jedino ugrožavajući iste. Tako su već na prvom redovnom merenju, pritvorenici iz Mitrovice juče bili lakši za po kilogram. Glad za pravdom jača je od nedostatka hleba. I toga moraju da budu svesni i strani tutori. Na njihovim zelenim stolovima Srbima u našoj južnoj pokrajini nisu ostale ni mrvice demokratije i elementarnog ljudskog dostojanstva.