Prijava protiv 16 hrvatskih generala zbog zločina u BiH

MUP Republike Srpske podneo je krivične prijave sudu BiH protiv 16 generala Hrvatske vojske i HVO za zločine iz septembra i oktobra 1995. i očekuje se da ovi ljudi uskoro budu procesuirani, saznaju "Novosti". Među okrivljenima su i Ante Gotovina i aktuelni ministar odbrane Hrvatske Damir Krstičević. To znači da bi osumnjičeni oficiri, ukoliko kroče na teritoriju BiH, trebalo da bude uhapšeni.

Oni se terete da su kao neposredni rukovodioci vojnih operacija "Maestral" i "Južni potez" na pet zapadnokrajiških opština odgovorni za proterivanje 120.000 ljudi, za ubistvo 1.644 civila i vojnika. Kako "Novosti" saznaju, na spisku okrivljenih za zločine počinjene u Mrkonjić Gradu nalaze se generali Tihomir Blaškić, Atif Dudaković, Amel Duraković, Željko Glasinović, Vlado Jurčević, Damir Krstičević, Zoran Marelja, Slobodan Matenda i Ilija Nakić.

Visoke starešine hrvatsko-muslimanske ratne koalicije optužuju između ostalog i obdukcioni nalazi na 1.214 ekshumiranih tela Srba koji dokazuju da je ogroman broj ovih ljudi ubijen posle mučenja tokom okupacije.

Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina u Banjaluci, objašnjava da su krivične prijave protiv hrvatskih i muslimanskih komandanata prvobitno bile predate haškom sudu. Zločini iz operacija HV i muslimanske vojske posle 4. avgusta 1995. nisu tretirani u Tribunalu tokom suđenja Gotovini i drugima za "Oluju". Taj postupak u Hagu je bio razdvojen, a slučajevi "Maestral" i "Južni potez" ostavljeni pravosuđu BiH.

Kojić nam je posredno potvrdio pisanje zagrebačkog "Globusa" da pred sudovima BiH postoje optužnice protiv 483 oficira HV i 397 HVO koje čekaju da budu aktivirane.

- U tačan broj optužnica nisam sasvim siguran, ali znam da je MUP RS zaključno sa junom ove godine sudovima u BiH podneo 1.084 krivične prijave - kaže naš sagovornik. - Tu su i 1.440 izveštaja o postupanju po nalozima sudskih istraga protiv 7.712 osoba koje su počinile krivična dela nad više od 23.000 Srba u BiH.

Boško Kelečević

Prema dokumentima u koje su "Novosti" imale uvid, generali Zvonimir Červenko, Rasim Delić, Vahid Karavelić, Ante Gotovina, Tihomir Blaškić su bili prisutni na sastanku u Zagrebu sredinom septembra 1995. Tada su Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, uz Ričarda Holbruka i američkog generala Veslija Klarka, dogovorili zajednički Štab za napade na RS posle "Oluje".

Kao mesta gde su počinjeni najveći pogromi nad Srbima navode se Grahovo, Glamoč, Drvar, Petrovac, Krupa na Uni, a najviše postradalih je bilo na teritoriji Mrkonjić Grada koji su zauzeli HV i HVO 10. oktobra 1995. Posle 117 dana okupacije u okolini gradića ekshumirano je 257 tela žrtava među kojima je 10 žena, 71 civil i 97 pripadnika VRS, trojica policajaca... U jednoj grobnici bilo je 181 telo, a u manjim grobnicama pronađeno je još 176 leševa. Mnogi nisu identifikovani. Porušeno je 1.608 kuća, 700 stanova dok je 3.000 stambenih objekata demolirano...

A pišući o optužnicama protiv pripadnika regularne vojske Hrvatske i HVO, zagrebački "Globus" prekjuče je dodatno potpalio požar koji je nastao u tamošnjem medijskom prostoru posle hapšenja desetorice iz Orašja. General-potpukovnik VRS Boško Kelečević, koji je 1992. bio načelnik štaba Prvog krajiškog korpusa VRS, za "Novosti" komentariše da ga ne čude vesti o optužnicama protiv hrvatskih časnika.

- Činjenica je da je rat u BiH počeo 20. marta 1992. kada su Oružane snage iz Hrvatske prešle most u Bosanskom Brodu i u selu Sijekovac. Do 26. marta već su pobile 26 srpskih civila - kaže Kelečević. - Na čelu te jedinice bio je saborski zastupnik iz Zagreba Ante Prkačin, rođen u Slavonskom Brodu. Prethodno je Odlukom Vrhovništva iz 28. novembra 1991. uspostavljena komanda Operativne zone istočna Posavina sa sedištem u Slavonskom Brodu čiji je prvi komandant bio pukovnik HV Ivo Petrić. Pogrom Srba iz posavskih opština počinje 20. aprila kada Zagreb smenjuje Petrića, a postavlja za komandanta ambicioznog pukovnika HV Vinka Štefaneka.

Prema ratnim dnevnicima iz onog vremena, posle Sijekovca, 4. maja usledila su hapšenja Srba u Orašju i oko njega koja su kulminirala racijama. Samo u malom selu Bukova Greda na licu mesta je ubijeno desetak civila. Slede događaji oko Odžaka, 7. maja i privođenje više od 1.300 srpskih civila iz tri okolna sela. Zatim se formira sistem konc- logora gde je završilo njih 2.500. Hrvatska vojska je do juna 1992. ovladala sa 760 kvadratnih kilometara bosanske Posavine odakle su proterani tek 7. novembra 1992. kada su jedinice Prvog krajiškog korpusa ušle u Bosanski Brod. To je bio i zvaničan kraj operacije VRS "Koridor" koja je počela 24. juna.

DOKAZI U KNjIGAMA

O ulozi jedinica i starešina HV i HVO u Bosni 1992. u Hrvatskoj napisano je u knjizi "Rat u Posavini" autora pukovnika Jerka Zovaka iz 108. brigade HV u Slavonskom Brodu. Pukovnik je štampao i naređenja i dnevne zapovesti jedinicama HV i HVO iz Zagreba koje su se borile na terenu i analizirao je i krah hrvatske agresije. On je za to okrivio hrvatsku državnu politiku tog vremena.

Pukovnik Zovak pomogao je i u pisanju knjige "Koridor" srpskog generala Novice Simića iz 2010, ustupivši mu obilje materijala sa hrvatske strane.