SUPRUGA ZDRAVKA TOLIMIRA: Preminuo je kad su mu ukinuli lekove za srce

MOM Zdravku je haški lekar ukinuo dva vrlo bitna leka za srce i on je četvrti dan posle toga preminuo. Zato sam sumnjala u njegovu prirodnu smrt i tražila da se slučaj ispita. Iz Tribunala o tome još nikakav odgovor nismo dobili, ni ja, niti moj advokat.

Ovo za "Novosti" kaže Nada Tolimir, supruga generala preminulog 8. februara u pritvoru u Sheveningenu. Ona se čudi što je Tribunal zvanično saopštenje da je Zdravko Tolimir preminuo zbog bolesti srca poslao medijima, a nju zaobišao.

- Zdravku je srce bilo slabo, pejsmejker mu je radio, ali su uz njega bili potrebni i lekovi. Taj pritvorski lekar Falke samoinicijativno mu je 5. februara ujutru prekinuo davanje dva leka, koja je mom suprugu propisao lekar specijalista kad je ugradio pejsmejker - objašnjava gospođa Tolimir. - Kompletan odnos prema Zdravku i ponašanje tog lekara meni su bili čudni. On je bio ključni čovek koji nije dozvolio da Zdravko izađe na privremeno lečenje od kuće.

Nada podseća da je od avgusta 2015. Zdravko svaki mesec dana podnosio zahtev da se pusti u Beograd na lečenje.

- Taj Falke je svaki put pravio problem i insistirao da u pritvoru ima isti standard zdravstvene zaštite - ukazuje Tolimirova supruga. - Nikako nismo uspevali da objasnimo da to nije isto kao da je u svom domu. Ipak ostajao je neumoljiv i pri svom stavu da je lečenje koje Zdravko dobija u Sheveningenu u redu.

Nada Tolimir kaže da joj je zbog svega toga na kraju ostala sumnja - šta je izazvalo smrt njenog supruga.

- Više nemam šta drugo da kažem, Zdravko se ne može vratiti. Teško mi je kad se prisećam svega i ponovo proživljavam sve što se dešavalo - završava razgovor Nada.

DOŽIVOTNA ROBIJA

GENERAL Zdravko Tolimir je u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu robiju zbog zločina u Srebrenici i Žepi 1995. godine. U ratu je bio najbliži saradnik generala Ratka Mladića i njegov pomoćnik za obaveštajno-bezbedonosne poslove. Zvanično je uhapšen na Drini kod Ljubovije u pokušaju da je pređe, a nezvanično u stanu na Bežanijskoj kosi, odakle je prebačen u BiH i isporučen Hagu. Tokom suđena bio je lošeg zdravstvenog stanja, a preživeo je i dva moždana udara. Prvi u ratu 1993, drugi u Hagu.