Stefan Karganović: NATO nam natura genocid

Na prepad, Srebrenički lobi je započeo novu operaciju naterivanja Narodne skupštine Srbije da usvoji rezoluciju o "srebreničkom genocidu" koji se navodno dogodio u julu 1995. Predloženu rezoluciju Skupština bi trebalo da izglasa za nekoliko dana, po ubrzanoj proceduri i pre obeležavanja dvadeset prve godišnjice Srebrenice 11. jula. Vremenski rokovi su očigledno podešeni tako da se u najvećoj mogućoj meri emotivno utiče na poslanike, dok im se na raspolaganje stavlja minimum vremena za provođenje javne rasprave u vezi sa brojnim otvorenim pitanjima koja se nalaze u pozadini srebreničke kontroverze.

Rezolucija koja se predlaže ove godine ponavljanje je sličnog pokušaja u Narodnoj skupštini Srbije 2010. godine, što je tada sa stanovišta lobija samo delimično urodilo plodom. Oni tada nisu postigli svoj glavni cilj, a to je da Skupštinu privole da se za Srebrenicu izričito izjasni da predstavlja genocid, zašta bi Srbija imala da trpi teške političke, ekonomske i moralne posledice. Usled burnih protesta srpske javnosti i javne rasprave koja se iz toga neplanirano izrodila, Skupština je bila prinuđena da iz teksta izbaci reč "genocid" i da se izjasni znatno obazrivije u odnosu na suštinsko pitanje. Takav ishod nije bio prihvatljiv srebreničkom lobiju, ali sada on očigledno smatra da su se stekle okolnosti da se pokušaj ponovi. Najvažnija lekcija naučena iz iskustva 2010. godine i plan lobija za narednih nekoliko dana jeste to da se protivnicima srebreničke rezolucije onemogući dovoljno vremena da se organizuju i da poslanici budu lišeni mogućnosti da se pre glasanja ozbiljnije pozabave spornim pitanjima.

Srebrenička rezolucija koja je pre neki dan predložena u Skupštini Srbije sledi obrazac rezolucije koju je prošle godine Velika Britanija pokušala da progura kroz Savet bezbednosti UN, a na koju je Rusija stavila veto. Oba teksta stavljaju izraziti naglasak na tvrdnju da ono što se dogodilo u Srebrenici predstavlja genocid i taj zločin se pripisuje Srbiji i njenom narodu.

Međutim, kao što "Istorijski projekat Srebrenica" već godinama naglašava, "srebrenički genocid" nema nikakve veze sa činjenicama ili iskrenim saosećanjem prema nevinim žrtvama streljanja. To je u potpunosti politizovana ujdurma u službi agende koja nema ničeg zajedničkog sa interesima muslimana u Bosni i Hercegovini, već je sračunata da izazove trajno neprijateljstvo između muslimana i pravoslavaca na Balkanu. Cilj je da se između dveju zajednica pomoću lažne optužbe za genocid raspiri uzajamno iscrpljujući razdor koji će zapadnom NATO-u omogućiti da upravlja ovim područjem i da pljačka njegove resurse, dok suprotstavljene strane sve vreme cinično gura jedne protiv drugih. Rezolucija predložena u Skupštini Srbije, kojom se Srebrenica kvalifikuje kao "genocid", implicirajući da je Srbija (i samim tim srpski narod) odigrala ulogu u toj operaciji pod lažnom zastavom, sastavni je deo te zlobne agende.

Javnost je za predloženu rezoluciju saznala tek 29. juna. Prozapadni i pro-NATO predlagači u Skupštini svoje namere su planski držali u tajnosti do zadnjeg mogućeg trenutka da bi obezbedili usvajanje rezolucije u Skupštini praktično bez razmatranja i na prevaru. Predlagači ove rezolucije u Srbiji nisu zainteresovani za transparentnu javnu raspravu o tome šta se stvarno dogodilo u Srebrenici, a još manje o tome ima li Srbija sa time ikakve veze. Oni u potpunosti zanemaruju činjenicu da poslanici u Skupštini primaju platu da donose odluke u korist svojih birača, a ne da bi dopustili da budu izmanipulisani političkim ucenama i pritiscima.

Nepoštena sredstva kojima se srebrenički lobi služi da progura svoju rezoluciju pokreće nekoliko značajnih pitanja. Pre svega da li je uopšte posao srpske Skupštine da izglasava politički pristrasne rezolucije o Srebrenici, čime bi prihvatila teret krivice za nerasvetljeni zločin u ime srpskog naroda kao celine? Da li je ispravno i u skladu sa dokazivim činjenicama nazivati ono što se dogodilo u Srebrenici - genocidom? Da li je korektno postaviti zasedu parlamentu jedne države po pitanju od ovolikog značaja a ne obezbediti dovoljno vremena za iscrpnu i nesputanu javnu raspravu?

U Srbiji, kao svugde u svetu, nasrtljivi srebrenički lobi ne vodi računa o tim važnim stvarima niti se bavi proceduralnim.

Stefan Karganović, predsednik NVO "Istorijski projekat Srebrenica"