Karadžiću 40 godina za Sarajevo i Srebrenicu

NI Evropska unija, ni ovaj sud, ni međunarodna zajednica, i posle svega što se desilo u Parizu i Briselu ne shvataju sa čim i sa kim su bili suočeni bosanski Srbi devedesetih. Ovo je katastrofalno i ne mogu da verujem kakva je presuda doneta. Bazira se na improvizaciji, pretpostavkama, spekulacijama, indikacijama, a ne na činjenicama.

Ovo je prva reakcija Radovana Karadžića, koju je neposredno posle izricanja presude u Hagu, kojom je osuđen na 40 godina zatvora, podelio sa svojim advokatom Goranom Petronijevićem.

Ratni lider bosanskih Srba proglašen je krivim za deset od 11 tačaka optužnice u presudi koja je napisana na oko 2.000 strana. Kriv je za genocid u Srebrenici, granatiranje Sarajeva, istrebljenja, progon, ubistva, proterivanja, kršenje običaja rata, teror, zločin protiv čovečnosti, napade na civile i uzimanje talaca UN tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. Tužilaštvo nije uspelo da dokaže da je odgovoran za genocid u sedam opština u BiH i to je jedina tačka u kojoj je optužnica "pala" i za koju Karadžić nije kriv.

Mirno, gotovo bez ikakvih grimasa na licu, prvi lider bosanskih Srba, posle sedam godina procesa, slušao je gotovo dvočasovno izlaganje predsedavajućeg sudije O Gon Kvona.

- U pitanju su najstrašniji zločini protiv čovečnosti, istrebljenje i genocid. Karadžić je u odbrani govorio da je 1996. godine sklopio dogovor sa Ričardom Holbrukom da ode sa vlasti, uz obećanje da neće biti procesuiran. Uzeta je u obzir njegova odluka da se povuče sa svih funkcija, kajanje, dobro ponašanje u pritvoru i lične okolnosti - naglasio je Kvon i izrekao kaznu.

Karadžić će do konačne presude biti u Sheveningenu, a u kaznu mu se uračunava i osam godina koje je do sada proveo u ćeliji. Dok su sudije izlazile iz sudnice, njemu su prišli pravni savetnici, čime su najverovatnije i počele pripreme za žalbu.

Sudija O Gon Kvon

Obrazlažući presudu, Kvon je poseban akcenat stavio na četiri udružena zločinačka poduhvata - da je Karadžićev cilj, ali i cilj njegovih saradnika i saboraca bio da se sa teritorija koje su kontrolisali Srbi trajno uklone muslimani i Hrvati, snajperski napadi i granatiranje Sarajeva, uzimanje 200 vojnika UN za taoce i eliminisanje muslimana u Srebrenici - ubijanje muškaraca i nasilno premeštanje žena i dece. Sud je ocenio da je Karadžić naređivao i planirao te zločine. Kako je rečeno, u toku proterivanja muslimana i Hrvata, Karadžić je morao da predvidi da bi srpske snage mogle počiniti zločine, ali je bio ravnodušan i zato za to snosi krivičnu odgovornost.

U Srebrenici je, prema rečima Kvona, Karadžić odgovoran za genocid i postojao je plan da se eliminiše stanovništvo iz ovog grada i pobiju svi vojno sposobni muškarci. Prvi predsednik RS tvrdio je da ovakvih namera nije bilo. Ipak, Kvon je na kraju pročitao da je ubijeno 5.115 muslimana u više incidenata. Veće je utvrdilo i da ove intervencije ne bi mogle biti sprovedene bez Ratka Mladića, a čak je istaknuto da je cilj bio istrebljenje muslimana u Srebrenici.

Predsedavajući sudija je istakao da Karadžić nije sprečio ubijanja, a mogao je kao predsednik RS i vrhovni komandant. Njegova je krivica što je za njih znao, ali nije preduzeo ništa da se počinioci kazne.

Tužilaštvo je "uspelo da dokaže genocid u Srebrenici", ali ne i u sedam opština - Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku.

- Veće smatra da nema dokaza da je postojala genocidna namera ni kod Karadžića ni kod članova zajedničkog zločinačkog poduhvata da se istrebi i potpuno uništi muslimansko i hrvatsko stanovništvo u ovim opštinama - rekao je Kvon, ali i dodao da je bilo organizovanih zločina protiv bosanskih muslimana i Hrvata koji su tu živeli.

Sarajevo je, prema zaključcima suda, granatirano tri godine, što je rezultiralo hiljadama ubijenih i ranjenih:

- Karadžić je kriv za ubistva, napade na civile i teror. Podržavao je i odobravao granatiranje Sarajeva i snajperske napade na civile. Značajno je doprineo realizaciji zajedničkog zločinačkog poduhvata i bez njegove podrške napadi na grad ne bi mogli da se dese.

Karadžić je, inače, tokom iznošenja odbrane tvrdio da nije bilo namere da se teroriše stanovništvo, već su svi događaji bili posledica rata.

I za zarobljavanje oko 200 pripadnika UN, koji su korišćeni kao taoci da bi se zaustavilo NATO bombardovanje RS, kriv je Karadžić. Kvon je naveo da su oni vezivani lisicama, prećeno im je i raspoređivani su na važne vojne položaje i objekte koji su bili mete NATO.

Karadžić je tvrdio da su oni neprijatelji postali onog trenutka kada je počelo bombardovanje NATO. I svi su oslobođeni.

Posle prvostepene presude počinje rok za žalbe, a prema praksi Haga, do konačne reči čeka se oko dve godine. Pod pretpostavkom da Karadžiću ostane kazna od 40 godina, on bi posle izdržane dve trećine stekao pravo da traži puštanje na slobodu. To znači da bi za 18 godina mogao da izađe. Tada bi imao 89 godina.

PUCALI NA SVOJE

KARADžIĆ je u odbrani tvrdio da su muslimani u BiH napadali predstavnike svog naroda u Sarajevu, kako bi za to optužili Srbe. Veće je utvrdilo da je tačno da su muslimani ponekad pucali na teritorije koje su bile pod zaštitom UN i da su to radili kako bi na svoju stranu pridobili međunarodnu zajednicu, ali da su takvi slučajevi, kako je naglasio Kvon, bili malobrojni. Iako je Hag relativizovao priču koja postoji od početka rata u BiH, ovo je prvi put da su zvanično priznali da su muslimani pucali na svoje civile.

IZDVOJENA MIŠLjENjA

ČLANOVI veća u "slučaju Karadžić" su i sudije Hauard Morison iz Velike Britanije i Melvil Berd iz Trinidada. Obojica su dala izdvojena mišljenja na presudu.

NIKOME NE DAMO DA GAZI SRBE

UPOZORAVAM one koji misle da današnju presudu protiv Radovana Karadžića upotrebe protiv Republike Srpske, da Srbija to neće i ne sme dozvoliti u skladu sa Dejtonskim sporazumom - izjavio je predsednik Vlade Aleksandar Vučić.

- Ne ugrožavamo nikoga, ali nikome ne damo da Srbe gazi samo zato što su Srbi. Srbija će stati uz svoj narod. Uprkos onome što se desilo u prošlosti daćemo sve od sebe za pomirenje u regionu - poručio je premijer.

On je za petak zakazao vanrednu sednicu Vlade na kojoj će glavna tema biti presuda Karadžiću. Pre toga će se u zgradi Patrijaršije sastati sa patrijarhom Irinejom.

SAD SMO VEĆI OPTIMISTI

ADVOKAT Goran Petronijević kaže, za "Novosti", da se presuda zasniva na pretpostavkama, a ne na argumentima.

- To pokazuje da je veza Karadžića i zločina u Srebrenici utvrđena na osnovu razgovora Radovana i predsednika kriznog štaba Bratunca Miroslava Deronjića, koji nikada nije vođen. Deronjić je nekome trećem prepričavao šta je navodno Karadžić rekao, a sudija je još to i citirao - navodi Petronijević.

Advokat tvrdi da je Karadžić osuđen bez dokaza za bilo koju tačku optužnice.

- Nisu mogli da nafabrikuju 7.000 ubijenih u Srebrenici, pa su rekli bilo je 5.000. Sve je to laž. U proboju je ubijeno oko 2.000 muslimanskih vojnika i još oko 1.000 je streljano. Kod svih Srba osuđenih za Srebrenicu koriste se različite brojke stradalih.

Petronijević ukazuje da je sud prvi put priznao da je postojao sporazum sa Holbrukom i to je uzeo Karadžiću kao olakšavajuću okolnost.

- Prvi put su priznali i da su muslimani ubijali svoje stanovništvo. Sada smo mnogo veći optimisti, jer će sudije konačno morati da gledaju naše dokaze u 5.300 dokumenata i 238 svedoka, koje sada nisu analizirali.

SRBI NISU KRIVI ZA UBISTVO DECE

SUD je utrdio da ni Karadžić niti srpska vojska nisu odgovorni za nekoliko pojedinačnih zločina iz optužnice. U pitanju je ubistvo granatom šestoro dece koja su se igrala ispred zgrade u parku na Alipašinom polju u Sarajevu i ranjavanje petoro odraslih 1994. godine. Takođe, nisu krivi ni za ranjavanja Ramize Kundo, dok je na ulici nosila vodu 1993. godine i Sahadete Plivac i Hajre Hafizović u gradskom autobusu 1994. godine. Veće nije uspelo da utvrdi ni da li su srpske snage 13. jula 1995. godine, u Cerskoj dolini, ubili i pokopali oko 150 muslimana.