Krivi i bez dokaza

OPTUŽNICE Tužilaštva BiH protiv Borislava Paravca (73), Milana Ninkovića (73), Andrije Bjeloševića (64) i Milana Savića (64), nekadašnjih čelnika lokalnih, političkih i policijskih struktura Doboja, potvrđene su u četvrtak, iako još nisu stigle iz Sarajeva u Doboj.

Krajem 2007. godine, kada su obelodanjene optužnice protiv generala Novaka Đukića i Predraga Kujundžića, najavljen je i niz drugih optužnica. Đukić je u procesu pred Sudom za ratne zločine u Sarajevu osuđen na 25, Kujundžić na 22 godine, a sudeći po optužbama koje im se stavljaju na teret, i ovu četvorku teško da će mimoići višegodišnje zatvorske kazne. Naime, njima se stavlja na teret da su odgovorni za proterivanje više desetina hiljada ljudi i ubistva više od stotinu Bošnjaka i Hrvata na području Doboja i Teslića tokom prve dve godine rata.

Istraga o njihovoj umešanosti u ratne zločine vođena je i u Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, ali je zbog nedostatka dokaza prosleđana Tužilaštvu BiH u Sarajevu. Razlog tome je što konkretnih dokaza o naredbama koje su izdali predsednik Kriznog štaba Borislav Paravac i član tog tela i predsednik vladajućeg SDS Milan Ninković o proterivanju nesrba nije bilo. Takođe su bili neubedljivi i razlozi prošlogodinjeg hapšenja u dva navrata načelnika SJB Andrije Bjeloševića i njegovog zamenika Milana Savića, pa su se ubzro našli na slobodi.

Ono što je izvesno jeste to da će Tužilaštvo za dela koja su ovoj četvorici stavljena na teret sada koristiti presude protiv generala Đukića i Kujundžića. U obezbeđenju dokaza koristiće i nekoliko presuda Međunarodnog tribunala u Hagu, koje se delimično odnose na odgovornost osuđenih za ratne zločine počinjene na području Doboja. Tako će, bez sumnje, u zvanične dokaze biti uvrštena i presuda Biljani Plavšić po kojoj je u Doboju tokom rata postojalo 30 objekata za zatočenje civila i uništeno pet verskih objekata. Presuda Momčilu Krajišniku je još oštrija i u njoj se navodi da su srpske vlasti tokom rata držale muslimanske i hrvatske civile u 33 zatočenička centra i da je na području opštine pod srpskom kontrolom za vreme rata uništen 21 verski objekat muslimana i katolika.

Tužilaštvo BiH će u istragama protiv najnovije četvorke iza rešetaka koristiti i presudu Višeg regionalnog suda u Diseldorfu i Saveznog vrhovnog suda Nemačke od 30. aprila 1999. godine. Po njima je Dobojlija Nikola Jorgić osuđen za krivično delo genocida počinjenog na području Doboja. Jorgić je, inače, pre nekoliko godina preminuo tokom izdržavanja kazne doživotnog zatvora.

SELEKTIVNA PRAVDA

KAD je pravda za srpsku stranu u pitanju, ona se i u dobojskom slučaju pokazala selektivnom. Za 98 ubijenih Srba u četvorogodišnjem granatiranju grada, njihovom mučenju, torturi i uništenoj imovini u gradovima oko Doboja, još niko nije pokrenuo pitanje odgovornosti druge strane.