Srpske žrtve iz Broda još čekaju pravdu

BROD - Predsednik Udruženja za traženje zarobljenih boraca i nestalih civila iz Broda Marko Grabovac pozvao je zamenika glavnog tužioca Tužilaštva BiH Vesnu Budimir da javno kaže da li Tužilaštvo BiH želi da procesuira ratne zločine počinjene 1992. godine u Brodu.

Grabovac je rekao da ga je Vesna Budimir, koja je zamenila ranijeg tužioca Dejvida Švendimena, pozvala da joj dostavi tužbu o ovim zločinima, iako je to ranije već učinjeno. On je naveo da mu je Budimirova rekla da Tužilaštvo želi da procesuira zločin u Brodu, ali da “nema nikakve tragove o tome”.

- Vesni Budimir sam predao dva primerka kopije tužbe, iako je ona insistirala da joj predam original. Sa mnom su tada bili rukovodilac Tima za istraživanje ratnih zločina Janko Velimirović i šef Operativnog tima za traženje nestalih Republike Srpske Goran Krčmar - rekao je Grabovac.

On je istakao da mu je Budimirova tada obećala da će u najkraćem roku podići 25 optužnica za zločin u Brodu.

- Od preuzimanja tužbe prošlo je gotovo godina dana, a od obećanja nema ništa - rekao je Grabovac, koji sumnja u namere Tužilaštva BiH da procesuira zločin u Brodu.

On je ocenio da procesuiranje zločina u Brodu ne odgovara mnogim stranim faktorima, koji su odigrali značajnu ulogu na početku rata u BiH.

- Procesuiranjem zločina u Brodu na videlo bi izašla umešanost Hrvatske, što mnogima ne odgovara - naveo je Grabovac, ističući da su najveći zločini počinjeni po naredbi iz Hrvatske, koja je ovaj deo teritorije BiH nameravala da pripoji Hrvatskoj.

Grabovac je pozvao Vesnu Budimir da kaže da li se i ona uplašila, pa ne podiže optužnice koje je obećala i šta je još potrebno Tužilaštvu BiH da započne procesuiranje.

- Znaju se naredbodavci, počinioci i žrtve. Šta je još potrebno osim volje da se procesuira zločin - rekao je Grabovac.

Prema njegovim rečima, u Brodu je bilo formirano deset logora u kojima je držano oko 2.000 srpskih civila, od kojih većina nije živa izašla iz logora. Njihova tela su zakopavana u masovne grobnice, ali ih je najviše bačeno u Savu.

Grabovac je podsetio i da se prvi veći zločin u BiH dogodio u prigradskom naselju Sijekovac, gde je 26. marta 1992. na kućnim pragovima u jednom danu ubijeno 19 Srba, među kojima je bilo i dece.

Za zločine u Sijekovcu osumnjičeni su pripadnici Interventnog voda HVO iz Sijekovca, kojim je komandovao Nijaz Čaušević zvani Medo, kao i pripadnici HOS-a iz Slavonskog Broda, čiji komandant je bio Ante Prkačin.

LAŽOV ŠVENDIMEN

UDRUŽENjE za traženje zarobljenih boraca i nestalih civila, zajedno sa Udruženjem logoraša iz Broda, je Haškom tužilaštvu još 2002. godine dostavilo obiman materijal sa dokazima o zločinima nad Srbima 1992. godine. Kasnije je haški sud ovaj materijal ustupio Sudu BiH za ratne zločine, koji je “predmet Brod” jednostavno sakrilo.

- Nakon tvrdnje tadašnjeg zamenika tužioca Švendimena da iz Haga nikada nije stigao naš predmet, kopiju tužbe smo u Banjaluci 2006. godine lično predali Švendimenu. On je tada obećao da će predmet Brod biti prioritet Tužilaštva, ali nas je prevario - kaže Grbovac.

On je istakao da su iz Suda BiH obavešteni da Švendimen nikada u sud nije doneo materijal koji mu je dat. Grabovac je ubeđen da se Švendimen uplašio predmeta i jednostavno ga je sakrio.