SARAJEVO - Strahote i užasi kojima su tokom rata u sarajevskim logorima bili izloženi Srbe pokušavaju da se ponište jedinim potezom pera. Jer, samo totalno neupućeni ili oni koji bi hteli da svedočenja o zločinima “pojede maca” mogu da donesu odluke kojima se poništavaju sve muke srpskih žrtava.

A realnost je da je, tek nedavno, počelo suđenje malobrojnim odgovornim za dešavalja u logoru “Silos”, a na optuženičkoj klupi su, uglavno, stražari i njihovi pretpostavljeni. O odgovornosti “kreatora” logora, mučitelja, onih koji su ih slali da muče ni krive ni dužne, mnoge Srbe, predstavnika vlasti koji su to sve “blagoslovili”, onih koji su krivi što na procesuiranje čeka, svih ovih godina, nema ni pomena.

Najnovije odluke vređaju mnoge logoraše i njihove porodice, kao i sve humane i pravedne ljude. Goran Golub, predratni Sarajlija, iz ugledne, domaćinske porodice, jedan je od onih koji su preživeli strahote “Silosa” i one van njega, koji je uz sve to, umesto da živi u rodnom kraju, morao da se iseli u Bratunac, samo je jedna od žrtava iz “Silosa”.

NA RAD VEZANIH OČIJU - JEDNOM su nas odveli u kasarnu “Viktor Bubanj”, gde su nas prvo ispitivali, a zatim smo upućeni na rad na prve borbene linije - rekao je Golub. - Sreća naša pa da je tada bilo primirje, pa niko nije stradao. Govorili su da će da nas kolju, da seku tri prsta... Kada smo dolazili i odlazili iz Sarajeva, bile su nam vezane oči, prilikom prolaska ispod piste, tunelom, dobijali smo batine i traženo je da pevamo “na muslimanski način”.

Golub, koji je pre nekoliko dana svedočio pred Sudom BiH, a izjave o “Silosu” dao je MUP RS pre 10 godina i inspektorima SIPA 2007. godine, sprema krivičnu prijavu protiv svojih mučitelja, pošto, kako kaže, ako bude čekao da to bude učinjeno po službenoj dužnosti, mogu da prođu godine i godine i da se ništa ne dogodi. Ne želi još javno da govori o svojim patnjama, bolovima i mukama, koje su mu ostavile trajne posledice. A još pre 10 godina, za MUP RS je, pored ostalog, o patnjama, samučenika iz “Silosa”, pored ostalog, svedočio:

- Zatvorenici iz “Silosa” kopali su rovove na prvim borbenim linijama. Znam da je moj ujak, Mika Milanović, odveden u Suhodol jer je imao probleme sa stomakom, odakle se nije vratio, jer ga je zaklao neko iz Pazarića. Moja majka ga je videla, na sahrani, sa zamotanim čelom, a na vratu je bila gaza da bi se ubistvo sakrilo. Često su u logor upadale paravojne formacije koje su tukle logoraše, a najviše je u mojoj ćeliji tučen Jasmin Kahrica, koga su Srbi odgajili i sve vreme je bio sa nama u logoru. Često je batine dobijao i Rade Golub, a sa mnom je bio i Obrad Samouković, koji je petnaest dana molio upravnika Bećima Hujića da ide kod doktora, jer je imao upalu pluća.

Goran Golub bio je u logoru od od početka rata do 27. januara 1996. godine, mada je nekoliko meseci ranije bio potpisan Dejtonski mirovni sporazum.