UDARCI, krici iz soba, slike silovanja... Slavica Vuksanović (45) jedna je od retkih koja je preživila teror i mučenje "gnjilanske grupe" OVK, čijih je devet članova uhapšeno 26. decembra prošle godine u Preševu. Danas, ova Srpkinja pamtiće 23. jun 1999. godine i četiri najteža dana u svom životu.
- Ispred pekare, u redu za hleb, kidnapovala su nas petorica Albanaca u crnim uniformama, sa oznakama OVK - kaže Slavica. - Izvukli su nas iz reda i na usta nam stavili selotejp. Ugurali su nas u automobil i odvezli u zgradu srednjoškolskog internata u naselju Gavran. Uz put su nas udarali.
U internatu kreće tortura. Uvodili su Srbe u razne sobe kako bi im stavili do znanja da je u njima još kidnapovanih Srba.
- Po kricima i zapomaganjima shvatili smo da je u zgradi bilo stotinak ljudi - nastavlja potresnu ispovest. - Jauci i pozivi u pomoć, dopirali su sa svih strana. Nas dve su potom odveli u neki mračni podrum u kom je već bilo dosta mučenika. Nas je najviše tukla neka žena. Udarala nas je čizmama, palicama, čupala kosu...
Preživela Srpkinja navodi da je žena-monstrum tražila da priznaju gde su srpska vojska i policija.
- Posle svakog pitanja, mučitelji, među kojima su bili i kidnaperi, zadavali bi im još jače udarce - dodaje Slavica. - Posle prvog batinanja odveli su nas u sobe na drugom spratu i vezali za radijatore. Potom su nad njima onako, premlaćenim i unakaženim, pripadnici OVK nastavili da se iživljavaju.
Sve vreme tu je bila žena u crnoj uniformi OVK. Stavljala im je jastuk na usta da se ne čuju krici i zapomaganja tokom silovanja.
Srbi u Gnjilanu i danas žive u strahu. Od deset hiljada srpskih stanovnika ostalo je njih svega stotinak. U mislima su im stalno strahote kojim su bili izložene naše komšije i rođaci. Koljači, koje traže vlasti Srbije zbog otmice 159 Srba i ubistva najmanje njih 51 tokom 1999. godine, slobodno se šetaju ulicama Gnjilana.
- Desetine ljudi svirepo je mučeno u internatu - pričaju Srbi iz Gnjilana. - Mislimo da je broj žrtava daleko veći, nego što zasad tvrdi srpsko Tužilaštvo za ratne zločine.
Sunčica Paunović (35), majka troje maloletne dece, objašnjava da su u internatu stradali njen muž Jovica i njegov teča Dragan Arsić. Priseća se da joj je muž tog 23. juna 1999. godine otišao sa rođakom da prodaje voće i povrće, ali i da bi im Albanci isplatili neki zaostali dug.
- Od tada im se gubi svaki trag - kaže Sunčica. - Nestanak smo prijavili američkim marincima. Čak smo i Albancima, da bi nam otkrili mesto gde se navodno nalaze, dali svu ušteđevinu od 15.000 maraka. Do danas, o njihovoj sudbini ništa nismo saznali.
Sa teškim i mučnim saznanjem da su njeni najmiliji pogubljeni na najsvirepiji način, živi i Cveta Nojkić (41). Teroristi su ubili njenog supruga Stanka (33), svekra Blagoja (60) i devera Branka (30). Njih su, 16. januara 2000. godine, nedaleko od "administrativnog prelaza" Mučibabe, na okrutan način ubili pripadnici "gnjilanske grupe".
- Pre nego što su ih ubili, tukli su ih gvozdenim predmetima, jer su im lobanje bile raznete i jedva su prepoznali njihova tela - pričaju poznanici Nojkića. - Na zapomaganja njih trojice nisu reagovali ni američki pripadnici Kfora.

DETE IZBOLI NOŽEM
SLAVICA Paunović, kao najdrastičniji slučaj u internatu, opisuje ubistvo deteta i silovanja trudne Srpkinje.
- Iz naručja vidno izmrcvarene žene, jedan od pripadnika OVK otrgao je dete - objašnjava Slavica. - Jedan od njih je munjevitom brzinom dete nabo na oštricu noža. Sve se desilo u nekoliko sekundi. Nesrećna majka uspela je samo da cikne, a već u narednom trenutku dok se njen jauk prolamao prostorijom, dete je bilo mrtvo. Drugu ženu, u poodmakloj trudnoći su silovali i nad njom urlikali od nekog životinjskog zadovoljstva.

UGROŽENI
BEZBEDNOST Srba na ovom području ispod je svakog minimuma i svedena je bukvalno na dobru volju Albanaca, koji verovatno sada osećaju potrebu da pred međunarodnom zajednicom pokažu da ovde ipak ima Srba - ističe Dragan Nikolić, načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga.