Hoće li Nemci zabraniti starije dizel automobile?

On je čovečanstvu podario jednostavniji i efikasniji motor od benzinskog Oto motora koji, u odnosu na „benzince“, troši dosta manje i to jeftiniju naftu.

Bez dizel motora bi neverovatan razvoj saobraćaja, bilo da se radi o kamionima, autobusima ili najvećim brodovima, bilo kod sve masovnijeg korišćenja putničkih automobila sa tzv. „dizel motorima“ bio skoro nezamisliv. Danas ekolozi i mnogi političari dizel motore smatraju glavnim zagađivačima okoline što se Rudolfu Dizelu sigurno ne bi svidelo.

Sveukupno povećanje stanovništva kao i životnog standarda ljudi na celoj planeti, doprinelo je i sve većem broju putničkih motornih vozila kao i broja kamiona, autobusa i brodova. Računa se da se danas širom planete koristi oko 1,4 do 1,6 milijarde motornih vozila. Početkom pedesetih godina prošlog veka, čovečansto je koristilo samo oko 80 miliona motornih vozila. Proporcionalno povećanju broja vozila, porasla je i količina štetnih izduvnih gasova.

PROČITAJTE I:  "Šumadinac" odoleva konkurenciji

Kod svih sagorevanja fosilnih goriva je neizbežno zagađivanje okoline ugljenikovim oksidima, azotnim oksidima, sumporom, čađem, drugim partiklima u obliku najfinijeg praha itd. U poslednjih dvadesetak godina je veoma mnogo učinjeno na smanjenju potrošnje gorva i kod benzinskih ali i kod dizel motora.

Ugrađivanjem katalizatora u izduvne sisteme, poboljšanjem konstrukcija motora, specijalnim filterima, uvođenjem kompjuterskog vođenja režima rada motora, kontrole smeše goriva i vazduha u cilindrima, kontrole momenta palenja, itd. osetno je smajena potrošnja.

Sav naučno fundirani napredak u konstrukciji dizel motora nije zadovoljio kritičare koji neumorno traže njihovu zabranu. Ta činjenica je uplašila i mnoge Srbe koji žive u Nemačkoj i pretežno voze dizel automobile.

Poznati evropski automobilski stručnjak poreklom iz Srbije prof. dr Dušan Gruden, dugogodišnji šef razvoja motora u fabrici čuvenih sportskih automobila PORŠE i kasniji direktor Razvojnog odeljka „Ekologja i energija“ u istoj fabrici je u svojoj naučnoj knjizi na nemačkom jeziku „Zaštita okoline u auto industriji“ dokazao da su još uvek daleko veći zagađivači okoline industrija, brodovi sa dizel motorima starijih genaracija, avio saobraćaj, termoelektrane na ugalj i mazut, isparenja npr. metana iz bara i ritova, veliki šumski požari itd. nego svi automobili zajedno.

Sjedinjene države su daleko pre Evrope već imale strožije propise po pitanju količine sastojaka u izduvnim gasovima motornih vozila.

Prihvaćene strože norme autoindustrija očigledno nije mogla da ispuni pa se krenulo sa manipulacijama kompjuterizovanog vođenja rada motora, posebno kod dizel vozila.

Kao prvom, svojevremeno najvećem proizvođaču automobila na svetu nemačkom Folksvagenu, je u Sjedinjenim državama još oktobra 2015. dokazana manipulacija računara za kontrolu rada motora.

Bruka je pukla, jer niko nije očekivao da jedna nemačka firma može da se bavi manipulcijma sličnim krminalnim radnjama kako bi dokazala da njeni dizel motori ispunjavaju norme.

Ta manipulacija, kažu stručnjaci, koštaće Folksvagen za naknadu kupcima, ugrađivanje novih sistema za smanjenje štetnih emisija, negde i za zamenu kompletnih vozila sa dizel motorima isl. samo na američkom tržištu čak i peko 20 milijarde evra.

Na stranu krivična odgovornost nadležnih koji su znali za manipulisanje programa, manipulaciju dozvolili ili je možda čak naredili ali i inženjera u Razvojnom i konstrukcionom odeljku fabrike koji su radili na ugrađivanju spornog softvera u sisteme. Prva presuda doneta u SAD je već „oterala“ jednog menadžera Folksvagena na dužu robiju.

PROČITAJTE I:  Austrijanci pazare sve više

Poznato je da su i neke druge fabrike automobila činile slično kao i Folksvagen. Nemački istražni organi već preturaju arhive proizvođača na svojoj teritoriji – kao kod ćerki Folksvagena u fabrikama Audi i Porše, iako Porše ne proizvodi sopstvene dizel motore nego ugrađuje audijeve. Istražitelji su došli i kod proizvođača luksuznih vozila moćnog Mercedesa, tražeći dokaze o manipulcijama.

Na nišanu istražitelja je i svetska firma Robert Boš kao veliki liferant sistema za ubrizgavanje goriva, kompjutersku kontrolu režima rada dizel motora itd.

Valjda da bi sprečilo negtivne diskusije u javnosti, poslovodstvo Mercedesa je odlučilo da u peko 3 miliona prodatih dizel limuzina o svom trošku provede potrebne radnje kako bi i E 5 motori dobili status E 6. To će Mercedes, po prvim procenama, koštati preko 200 miliona evra.

Naravno da je otkrivena mnipulacija u SAD bila dodatni „vetar u jedra“ ekologa i „zelenih“ da se ponovo okome na automobile, posebno one sa dizel motorima i traže njihovu zabranu. Na nedavom kongresu dosta uticajne stranke „Zeleni- savez 90“ doneta je odluka da se zahteva zabrana korišćenja motora na benzin i naftu posle 2030. godine. Kao „spas okoline“ od izduvnih gasova traži se masovno uvođenje u saobraćaj automobila na električni pogon.

* Foto P.R.

Neki gradovi kao npr. Štutgart, gde su na čelu pokrajinske kao i gradske vlade članovi stranke Zelenih, već su doneli odluku da se 2018. g. ograniči kretanje dizel automobila sa motorima generacije Evro 4 i 5. Dozvoljeni bi bili samo motori E 6 generacije.

To bi značilo, da bi samo u Štutgartu, bar 100.000 vozila povremeno ili svakodneno, u zavisnosti od dnevne koncentracije azotnih oksida i fine prašine u vazduhu, bilo isključeno iz saobraćaja. Na zabranu Štutgarta već žele da se nadovežu gradovi Minhen, Hamburg idr.U međuvremenu je pala prva presuda o zabrani korišćenja pomenutih vozila, ove godine se očekuje potvrda, ili poništne te presude od višeg suda.

Pomenimo da uticajni klub automobilista ADAC sa preko 10 miliona članova u Nemačkoj i sopstvenim itraživačkim cenrom tvrdi, da ni motor E 6 ne ispunjva uvek sve propisane norme.

Kancelarka Angela Merkel je još pre nekoliko godina ponudom finansijske podrške kupcima, inicirala povećanje broja privatnih elektro automobila navodeći da će do 2020. u saobraćaju biti jedan milion takvih vozila. Do danas je u Nemačkoj registrovno samo oko 100.000 el.vozila od ukupno oko 50 miliona vozila. Razlog slabog interesa kupaca su previsoke cene automobila, pogotovu kod tzv. hibrida koji imaju u sebi oba pogona- i klasični motor i elektromotor, mali radijus kretanja, malo javnih mesta za punjenje akumulatora i dug proces punjenja itd.

Profesor Gruden kaže, da uvođenje velikog broja automobila na elektičnu struju u saobraćaj ima samo onda ekološku opravdanost, ako se energija dobija iz obnovljivih izvora a ne iz termoelektrana na ugalj, gas ili mazut isl. ili iz nuklearki.

Poznato je da se istrošeni radioaktivni elementi moraju sigurno lagerovati i više stotina hiljada godina –a to može da košta danas nepredvidljive stotine i stotine milijarde evra.

Nemačka autoindustrija najavljuje ubrzani prelazak na elektro automobile. Mediji javljaju da fabrika Mercedes navodno već u bližoj budućnosti prestaje da proizvodi dizel mozore za putnička vozila.

Poslovodstvo navodi da će se u fabrici motora firme Mercedes u Štutgartu gde radi oko 20.000 ljudi – od toga je najmanje 1500 Srba, ubuduće proizvoditi baterije za elektro automobile.

PROČITAJTE I:  Dizel povukao ručnu na Ostrvu

To bi značilo da bi možda dve trećine zaposlenih ostalo bez posla. Čak i da se proizvode elektromotori, došlo bi do drastičnog opadanja broja radnika. U proseku za izardu jednog klasičnog motora potrebno je 7 ljudi, za elektromotor samo 1 čovek.

Poslovodstvo Mercedesa je, bar za sada, umirilo predstavnike sindikata navodom, da će makar deo radnih mesta u pomenutoj fabrici u Štutgartu ostati sačuvan.

Korisnici dizel automobila moraće da sačekaju presudu višeg suda, najavljenu za proleće ove godine, kako bi najzad znali da li će kod, najvećim brojem privatno korišćenih automobla, zaista doći do zabrane korišćenja. Isto tako očekuje se i formiranje nove Savezne vlade jer su protekli razgovori Hrišćanskih demokrata Angele Merkel sa strankom Zelenih, glavnim mentorom zabrane automobila na benzin i dizel gorivo i sa Slobodnim demokratama propali.

Momentalno se pregovara o obnavljanju vladajuće koalicije Angele Merkel i Socijalista koja je do izbora održanih 24. septembra 2017. vladala Nemačkom pune 4 godine.

Postoje nagoveštaji da bi novi/stari koalicionari eventualno dozvolili i dalje neki vid korišćenja dizel automobila.