Tojotin hibrid štedi na svakom metru

Svaki dvadeseti prodati automobil u Norveškoj je električni, a samo ove godine prodato ih je više od 4.000, što na prvi pogled deluje neobično, budući da je ta zemlja na glasu kao proizvođač nafte.

U poslednjih nekoliko godina prodaja vozila „eko-frendli“ u toj skandinavskoj zemlji povećala se nekoliko desetina puta, pre svega zahvaljujući subvencijama i drugim povlasticama za koje su se izborili građani.

Reč je o tome što kupci električnih vozila u toj zemlji ne plaćaju porez na uvoz i prvu registraciju, a mogu da računaju i na besplatno parkiranje širom zemlje. Takođe, vozači ne moraju da plaćaju putarinu, a u gradovima mogu da voze i žutom trakom.

Za hibridna vozila, skoro sve zemlje Evrope takođe daju poprilične subvencije. Tako, na primer, ukoliko kupite „tojotu jaris“ s hibridnim pogonom, dobijete subvenciju od 7.000 evra, pa vas ona košta isto ili manje kao „jaris“ sa benzinskim, odnosno dizel motorom.

Pri tome ste oslobođeni poreza i ne plaćate parkiranje, pa vam je em toplo oko srca što ste ekološki svesni, em vam je novčanik puniji.

„Jaris hibrid“, koji smo zahvaljujući „Tojota Srbiji“ imali na višednevnom testu, neće vas tokom eksploatacije izlagati troškovima zamene kaiševa, alternatora i startera, jer ih i nema. Kočnice su napravljene sasvim drugačije (zbog korišćenja regenerativne energije), pa vas i tu očekuje znatna ušteda. Pedantni Japanci su izračunali da je ušteda na održavanju 16 odsto u korist „hibrida“.

I naša država Srbija je prepoznala značaj ekoloških vozila, pa je pre nekoliko godina uvela subvenciju od 100.000 dinara za kupce vozila koja emituju manje od 100 grama ugljen-dioksida po pređenom kilometru. Ali od kraja prošle godine ta subvencija se ne isplaćuje, da bi proletos bila i zvanično ukinuta!

Tako je sada Srbija jedina zemlja u regionu i Evropi koja nema ama baš nikakve pogodnosti na eko-vozila. Apsurd je još veći kada se zna da je uvedena ekološka taksa od 12.000 dinara po toni za nova vozila, dakle i „hibride“, dok nam se istovremeno na drumovima „kotrlja“ jedan od najstarijih, najprljavijih i najopasnijih voznih parkova u Evropi.

Od 2005, kada je u Srbiji počela prodaja hibridnih vozila (prva generacija „tojote prijus“), „Tojota“, koja je svetski lider u prodaji ovih vozila, prodala ih je samo 165. Računajući i druge modele koji su se pojavili na tržištu, pa i polovne „prijuse“, broj kupaca koji su „ekološki svesni“ nije premašio 200! Izgleda da im nije dovoljna „stimulacija“ države koja je „uspela“ da obezbedi jedino popust na parkiranje na Adi Ciganliji za ova vozila.

Vratimo se „jaris hibridu“ koji su „Novosti“ imale na testu. Cena od 17.780 evra (najjeftiniji „jaris benzin“ je 10.190 evra) bi uz „skandinavsku“ subvenciju bila ista kao cena za najjeftiniji benzinski model, ali je oprema neuporedivo bolja.

Pri tome, iako su svi „jarisi“ skromni potrošači, „hibrid“ je u gradskoj vožnji „zakon“. Tada na scenu stupa električni motor koji ima oko 60 KS i koji bešumno pokreće automobil. Zahvaljujući karakteristikama ovakvog pogona, vozilo ima odlična ubrzanja, kao stvorena za kretanje po gradu. Oko dva kilometra možete da vozite samo na elektromotor, ali podsećamo, svako ubrzavanje-kočenje dopunjava bateriju. Baterija je smeštena u podu vozila, ispod zadnjih sedišta, tako da je prtljažni prostor ostao isti kao kod standardne verzije „jarisa“.

Kada izađete van grada, dodate gas i podignete brzinu iznad 50-60 km, na scenu stupa benzinski 1.5 VVT-i motor sa 74 KS, poprilično „živahan“, koji ujedno dopunjava i bateriju. Kada deluju zajedno, ukupna snaga ova dva agregata je 100 KS.

Prema fabričkim navodima, prosečna potrošnja je 3,7 litara benzina na 100 km, ali na našem ponovljenom testu (prvi smo obavili kada je „jaris hibrid“ stigao u Srbiju) u nekoliko navrata uspevali smo da dan (vožnju) završimo i s potrošnjom manjom od 3,4 litra.

I naravno, uz emisija od svega 79 grama ugljen-dioksida na 100 pređenih kilometara.