Srpski uranijum stigao u Sibir

NUKLEARNO gorivo, koje je u noći između 18. i 19. novembra krenulo iz Vinče, u sredu je stiglo na odredište - u postrojenje Majak u Sibiru! Tako je uspešno okončan najveći i najsloženiji transport nuklearnog goriva koji je ikada organizovan pod nadzorom Međunarodne agencije za nuklearnu energiju.

Ukupno 8.030 gorivnih jedinica, napunjenih sa 2.500 kilograma uranijuma, putovalo je duže od mesec dana, pod najstrožim merama bezbednosti, prelazeći skoro pola planete.

Ekipa "Novosti" je prisustvovala pripremama, pakovanju goriva u specijalne sudove, u transportne i ISO kontejnere, pa u kamion. A u dramatičnoj noći i jutru, kada je opasni transport otputovao iz Srbije, u konvoju dugom kilometar i po pratili smo šlepere natovarene radioaktivnim gorivom.

Više od 3.500 policajaca, sa 250 automobila, raspoređeno na trasi od Vinče do Subotice i dalje do granice sa Mađarskom, brinulo je o bezbednosti konvoja. Gorivo su iz Vinče ispratili i predsednik Srbije Boris Tadić, potpredsednici Vlade i ministri Ivica Dačić i Božidar Đelić.

- Ovo je velika akcija. Bila je potrebna značajna logistika, i svi bezbednosni aspekti su osigurani. Oslobađanjem Srbije od nuklearnog goriva pokazujemo odgovornost za čitav region. Na ovaj način otklanjamo veliki bezbednosni rizik - ocenio je tada Tadić.

Završavanjem ovog posla, prema rečima Božidara Đelića, Srbija je skinuta sa liste potencijalnih meta nuklearnog terorizma. A, istrošeno gorivo, što u reaktoru, što u bazenu pored, čekalo je 26 godina da bude transportovano na sigurno.

Transport

KONVOJ dugačak oko kilometar i po krenuo je iz Vinče u tri ujutru, obilaznicom preko Dobanovaca, izbegavajući deo autoputa koji prolazi kroz grad, a onda novosadskim autoputem dalje. Raspoređeni na po deset metara policajci su motrili, a helikopteri MUP nadletali su konvoj do Subotice. Preko mosta Beška slovenački šleperi, koji su prevozili kontejnere, zbog opterećenja, prelazili su jedan po jedan. Autoput je zatvaran u etapama.

U zoru, kamioni su bezbedno stigli u krug Azotare kraj Subotice. Spremne ekipe čekale su i za nekoliko sati prebacile kontejnere na železničku kompoziciju. Voz sa gorivom, preko Kelebije ušao je u Mađarsku.

Transport je, tako, stigao do slovenačke luke Kopar, gde je Radojica Pešić, direktor JP Nuklearni objekti Srbije, koje je zaduženo za celu akciju transporta, dokumentaciju i opasni teret prepustio u ruke kapetanu broda, koji je za teret bio odgovoran do uplovljavanja u rusku luku Murmansk. Sa broda kontejneri su opet pretovareni na voz i šinama stigli do krajnjeg odredišta u Majaku.

Pakovanje

DA bi gorivo bilo spremno da krene na ovaj daleki put, poslednjih godinu dana trajalo je prepakivanje gorivnih jedinica, nalik metalnim cilindrima, u nove sudove, specijalno napravljene za ovu priliku. Poslednja faza bilo je pakovanje u češke kontejnere "škoda" i ruske "tuk 19", od kojih svaki košta oko pola miliona evra i težak je pet tona.

Za pakovanje 4.000 kilograma nuklearnih elemenata, u JP Nuklearni objekti Srbije, koje je vodilo posao oko transporta, stigla su 32 čelična kontejnera. Oni su kasnije spakovani u 14 ISO kontejnera. Najrizičniji deo dešavao se ispod vode, u zgradi Reaktora u Vinči, gde su stručnjaci manipulisali istrošenim gorivom.

Zaštićeni od glave do pete, sa maskama na licu, ispod vode su prebacivali elemente, a svaki pokret, zahvaljujući podvodnim kamerama, pratili na monitorima. Nivo zračenja bio je povišen. Vreme koje svaki inženjer i tehničar sme da provede pored bazena strogo ograničeno. Zabranjeno je dodirivanje bilo čega, čak i naslanjanje na zid. Detektori pište sve vreme i upozoravaju na povećanu dozu zračenja.

Gorivo

SRBIJA je bila prva zemlja koja je po međunarodnom sporazumu, koji predviđa vraćanje nuklearnog goriva u zemlju porekla, neistrošeno gorivo transportovala 2002. godine u Rusiju. Proces, u kome je kasnije sa 35 lokacija iz brojnih zemalja, gorivo vraćeno Rusiji, počeo je ovde, a sada se ovde i završava. Ova najveća isporuka u nadležnosti MAAE poslednja je količina istrošenog goriva koje ide ka Rusiji - objasnio nam je Džon Keli iz MAAE, zadužen za kontrolu u našem regionu.

Te 2002. godine otišlo je svega nekoliko kilograma goriva, koje je avionom transportovano za Rusiju.

Istrošeno gorivo, koje je korišćeno u reaktoru u Vinči, stajalo je više od dve decenije u bazenu. Tu se hladilo, a vođa projekta Obrad Šotić objasnio nam je da je voda najbolji biološki štit.

Rizici

OVO je visoko obogaćeno gorivo i potencijalno je veoma rizično i pogodno za pravljenje nuklearnog oružja - rekao je Džon Keli, tokom utovara kontejnera na kamione.

I nuklearni fizičar iz NOS-a dr Milan Orlić objasnio je da to što je gorivo istrošeno ne znači da je manje opasno. Naprotiv!

- Istrošeno gorivo je mnogo opasnije, jer od njega može lako da se napravi prljava atomska bomba. Ono je radioaktivnije, jer emituje mnogo veće zračenje - objašnjava Orlić.

Projekat

TRANSPORT goriva najvažnija je faza projekta VIND (Nuklearna dekomisija u Institutu Vinča), koji traje već osam godina i podrazumeva i brigu o nuklearnom otpadu koji ostaje u zemlji i dekomisiju velikog reaktora. Projekat je počeo u okviru Instituta Vinča da bi od 2009. godine prešao u ruke novoformiranog JP NOS.

- Vrednost celog projekta je 55 miliona dolara. Koliko je važan za međunarodnu zajednicu pokazuje i to što je više zemalja učestvovalo u finansiranju. Sredstva su dale Evropska unija, SAD, Rusija, a i dodatno Velika Britanija, Češka, Slovenija i druge - naglasio je Džon Keli.

Samo transport i smeštanje goriva u ruskom postrojenju koštalo je 25 miliona dolara. Srbija ja za ceo projekat, prema rečima Božidara Đelića, izdvojila 11 miliona dolara.

Sada sledi prerada goriva u Majaku, koja će trajati nekoliko godina. Deo goriva biće "osvežen" i ponovo upotrebljiv u reaktorima, a ostatak će završiti trajnim odlagalištima radioaktivnog materijala.