Ćerka Gestapovca: Volela bih da sam imala drugog tatu!

BEATE Niman posetila je u petak zgradu Doma Vojske u Beogradu, gde se nekada nalazilo sedište Gestapoa. Kćerka šefa nemačke tajne policije u Beogradu prvi put je kročila na mesto odakle je njen otac tokom Drugog svetskog rata odlučivao o životu i smrti hiljada Jevreja, Roma i Srba.

U potragu za istinom o ocu, SS majoru Brunu Zatleru, krenula je nadajući se da će naići na dokaze o njegovoj nevinosti. To što je naišla samo na dokumenta koja svedoče o stravičnim zločinima za koje je odgovoran nije je pokolebalo u nameri da podeli istinu sa svima koji su želeli da je čuju. Podelila je i sa žiteljima zemlje kojoj je njen otac doneo užasne patnje. Film o njenoj potrazi „Dobri otac - optužnica kćerke“ prikazan je u četvrtak u punoj sali Kulturnog centra „Reks“, posle čega je ona razgovarala sa publikom.

Želela je i da se po drugi put sretne i razgovara sa Ljiljanom Đorđević, koja je kao devojčica preživela užase Sajmišta. Iako su svi očekivali njen dolazak, Ljiljana nije došla na premijeru filma. Njihov prvi susret dogodio se upravo pred kamerom Joaša Tatarija, autora dokumentarca „Dobri otac“. Bilo je to pre deset godina ispred ulaza u nekadašnji Jevrejski logor Zemun.

- Odavde su kamioni svakodnevno odvozili žene i decu iz logora - pokazala je tada Ljiljana. - Sa njima je uvek bio i neki lekar ili sestra iz logorske bolnice, a iza je išao kamion koji je prevozio kofere sa njihovim ličnim stvarima. Mislili smo da ih voze u Poljsku ili neku drugu zemlju. Nismo verovali da odlaze u smrt. Kada sam prvi put posle mnogo decenija posetila logor, svuda sam videla ljude koji nisu tu. Lekare i sestre u bolnici, nesrećne žene i decu svuda okolo.

Ljiljana Đorđević jedna je od svega nekoliko Jevrejki koje su žive izašle iz logora na starom Sajmištu. Preživela je zahvaljujući tome što joj je majka bila državljanka Švajcarske. Oko 6.320 jevrejskih žena i dece nisu bili te sreće. Ugušeni su u pokretnim gasnim komorama, zloglasnim dušegupkama, u svega nekoliko meseci 1942. godine. Logor na Sajmištu tada je preimenovan u „prihvatni“. Tokom naredne dve godine u njemu je stradalo oko 10.500 antifašista, uglavnom Srba. Sve to vreme, direktno odgovoran za dešavanja na Sajmištu bio je šef beogradskog Gestapoa, Bruno Zatler.

Kao mladić borio se u Prvom svetskom ratu, a onda je učestvovao u gušenju komunističkih pobuna u Nemačkoj. Posle rata zaposlio se kao prodavac u juvelirnici čiji su vlasnici bili Jevreji, a 1928. godine postao je policajac. Nacističku partijsku knjižicu uzeo je 1931. godine. Kada su nacisti došli na vlast, pridružio se Gestapou i poslat je na službu najpre u Pariz, a zatim u Beograd.

Beate je rođena 1942. godine. U vreme kada je njen otac gasom ubijao žene i decu u Sajmištu. Nema uspomene iz njenog detinjstva koja nije ukaljana stravičnim očevim zlodelima. Ubrzo posle njenog rođenja majka je u Beograd poslala kratku poruku: „Gospođa Leon ukrcala se na voz za istok“. Dobila je i odgovor. „Znači, Beate je rođena u našoj kući“, pisao je Bruno Zatler iz Srbije. Istražujući život svog oca shvatila je sav užas sadržan u dvema kratkim porukama.

Kuća u kojoj je rođena pripadala je jevrejskoj porodici Leon. Zatler je pokušao da je kupi od Leona 1939. godine, ali je on odbio da je proda. Tri godine kasnije Beatina majka došla je kod Leonove udovice sa novom ponudom i SS oficirom iza leđa. Gospođa Leon uzela je ponuđeni novac i dobila obećanje da kuću neće morati da napusti do kraja godine. Dve nedelje kasnije bila je u vozu koji je odveo u logor Terezin, a zatim i u Aušvic, gde je ubijena.

Poseta Beate grobu Leonovih zabeležena je u filmu „Dobar otac“.

- Majka me je lagala da je pomogla gospođi Leon da spasi živu glavu. Volela bih da sam imala drugačije roditelje - gorko je rekla Beate.

Posle rata Bruno Zatler pokušao je da se sakrije u zapadnom Berlinu, ali su ga pronašli i kidnapovali pripadnici sovjetske tajne službe. Kasnije je predat vlastima Istočne Nemačke.

- Niko ga nije pitao o zločinima u Jugoslaviji - priča Beate. - Želeli su samo da znaju ko su bili njegovi špijuni. I dok je boravio u zatvoru, agenti Štazija su ga posećivali kad god bi neki novi političar stekao ugled i moć i ispitivali ga da li zna nešto o njemu. Došla sam i do dokumenta u kojem vlasti Jugoslavije obaveštavaju Istočnu Nemačku da nisu zainteresovane za krivično gonjenje Bruna Zatlera. Nisu želeli se mešaju u pravosudni sistem bratske socijalističke zemlje.

Bruno Zatler osuđen je kao pripadnik Gestapoa na doživotnu robiju. U njegovoj presudi ne pominje se logor Sajmište niti zločini u Beogradu. Umro je 1972. godine pod nerazjašnjenim okolnostima. Pretpostavlja se da su ga pogubili ili mu uskratili medicinsku pomoć. Njegov direktni nadređeni, šef nemačke policije u Srbiji, Emanuel Šefer na sudu u Kelnu osuđen je na samo šest i po godina zatvora.

ISTREBILI SVE MUŠKARCE JEVREJSKE I ROMSKE NACIONALNOSTI

KRAJEM 1941. godine nacisti su već istrebili gotovo sve muškarce jevrejske i romske nacionalnosti. U skladu sa planovima za „rešenje jevrejskog pitanja“ trebalo je doneti odluku šta činiti sa ženama i decom. Decembra iste godine zvanično je otvoren Jevrejski logor Zemun, na mestu gde se pre rata nalazio „Beogradski sajam“. Kvinsliška žandarmerija uručila je Jevrejima poziv da se jave samo sa ručnim prtljagom, priborom za jelo i hranom za tri dana.

- Godine 1942. svi preživeli Jevreji nalazili su se u logoru ili u jevrejskoj bolnici na Dorćolu - objašnjava dr Milan Koljanin, saradnik Instituta za savremenu istoriju. - Po zlu čuveni Gec i Majer tada su iz Nemačke dovezli pokretnu gasnu komoru za koju se kod nas odomaćio ruski izraz dušegupka. Odlučeno je da se Romi koji su preživeli boravak u logoru, njih oko 600 oslobode jer nisu bili čergari, a da se svi Jevreji pobiju.