De Vinćentis: KFOR neće upotrebiti silu

UBEĐEN sam da će situacija oko administrativnih prelaza biti razrešena na miran način i da će KFOR delovati uz podršku Srba sa Kosova, kako bi se, na zadovoljstvo svih, obezbedio slobodan protok ljudi i robe - kaže u intervjuu za ”Novosti” general Vojske Italije Mauro de Vinćentis, šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu.

Na pitanje koliko Srbi imaju poverenja u KFOR, s obzirom na zamerke da on uglavnom deluje na strani Prištine, a ne na strani Srba, general De Vinćentis kaže:

- Razumem ovakve emotivne reakcije, ali mislim da lokalno stanovništvo ima poverenja u KFOR, koliko znam, on je do sada bio institucija na Kosovu na koju su mogli da se oslone u najvećoj meri.

* Kontrolišu li međunarodne snage u potpunosti situaciju duž administrativne linije na severu Kosova?

- Koliko znam, Euleks je, uz podršku kosovske policije i carinika, nadležan za Kapiju 1 (Jarinje) i 31 (Brnjak). Trupe KFOR čuvaju sigurnosni perimeter oko kapija u skladu sa svojim mandatom, štiteći ljude iz međunarodnih organizacija dok oni obavljaju svoju misiju. Ove kapije su tehnički spremne da budu potpuno operativne, ali blokade na putevima i barikade podignute u okolini to ne dozvoljavaju. Međutim, KFOR će nastaviti da učestvuje u razgovorima u cilju uspostavljanja ponovne slobode kretanja u ovom delu za sve ljude na Kosovu. Vojnici KFOR upravo to i rade poslednjih 12 godina, prilično rizikujući sopstvenu bezbednost, a to će nastaviti da rade i u budućnosti.

* Kako komentarišete zamerke da su tokom nedavnih događaja na Kosovu, koristeći silu, KFOR i Euleks prekoračili mandat koji im je dat Rezolucijom 1244 SB UN?

- Znajući profesionalnost pripadnika KFOR i odmeren način na koji oni postupaju u slučaju provokacija, ali takođe i razumevajući emotivni okvir u kom su nastale optužbe protiv Euleksa i KFOR, znam da je KFOR reagovao u samoodbrani, i to oprezno i potpunosti u skladu sa svojim mandatom.

* Može li bezbednosna situacija u Srbiji, samim tim i u regionu, da se otme kontroli?

- Uprkos nedavnim događajima na Kosovu, situacija u Srbiji i regionu prilično je stabilna i pod kontrolom. Srbija bi trebalo da se okrene budućnosti i da usredsredi napore na nastavak dijaloga sa Prištinom, to je jedini način da se pronađe održivo rešenje za probleme, bez nasilja koje može da destabilizuje Srbiju i region, rizikujući da uspori proces evropskih integracija. Ipak, siguran sam da je srpski državni vrh spreman da se nosi sa trenutnim izazovima i da će postupiti u cilju dobrobiti svojih građana.

* Već u utorak se može dogoditi da Srbi odbiju da napuste barikade, kao i da podignu nove. Imate li rešenje?

- S obzirom na to da nisam na licu mesta, nemam pravi osećaj o tome kako bi situacija mogla da se razvija. Ali, imajući u vidu s kakvim oprezom vojnici KFOR postupaju u rizičnim situacijama, siguran sam da će oni usredsrediti napore da smire napetost i da ponovo uspostave sigurno i bezbedno okruženje za pripadnike svih zajednica, prema svom mandatu.

* Generalni sekretar NATO je kazao da nema potrebe da se sprovode istrage u vezi sa događajima na administrativnim prelazima, iako Beograd to zahteva. Znate li ko je odgovoran i zašto se snimci i informacije kriju?

- Koliko ja znam, generalni sekretar je rekao predsedniku Tadiću da je NATO ispitao incident i uvideo da nema potrebe za daljom istragom. Ovakvo kontrolisanje vojnika prilikom njihovog rada na terenu, posebno kada su umešani u delikatnu situaciju, poput ove o kojoj pričamo, uobičajena je praksa u NATO. Možemo sa sigurnošću pretpostaviti da su vojnici KFOR postupili u samoodbrani kada su reagovali na napade koji su namerni i s ciljem da provociraju.

* Postoji li opasnost da se kriza na Kosovu prelije i na jug Srbije?

- Zaista mislim da je to malo verovatno. Moja uverenja su zasnovana na tome što znam s kakvim oprezom KFOR postupa na terenu, a znam i da je nivo saradnje i uzajamno poverenje ostvareno sa Vojskom Srbije na visokom nivou. Srpski vojni zvaničnici su u stalnom kontaktu sa NATO mirovnim snagama na Kosovu, i od 1999. prisustvuju redovnim zajedničkim sastancima u cilju razmene informacija koje se tiču sigurnosti i bezbednosne situacije sa obe strane administrativne linije. Mislim da trenutno ne postoje razlozi da se ova saradnja prekine, ona se jedino može poboljšati.

* Srbija je i dalje duboko podeljena oko ulaska u NATO. Kakva su vaša očekivanja, je li to jedina perspektiva s obzirom na okruženje u kojem se zemlja nalazi?

- Donošenje tako delikatne odluke je na Vladi Srbije, koju su za to ovlastili njeni građani. Tako da ja ne mogu da predvidim da li i kada će Srbija da se pridruži

NATO. Ono što mogu da kažem je da NATO nikada nije, niti će pritiskati Srbiju da krene u tom pravcu. NATO je u potpunosti zadovoljan odlukom srpskih vlasti da pristupi programu PzM i u potpunosti uveren da je ta vrsta odnosa na obostranu korist.

* Koje bi konkretne koristi Srbija imala od članstva u ovom vojnom savezu?

- Imajte u vidu da se zahtevi za pristupanje NATO umnogome poklapaju sa zahtevima za ulazak u EU, na čemu Srbija već radi. I, uz dužno poštovanje prema neutralnosti, sticanje saveznika koji se uzajamno pomažu u održavanju bezbednosti i stabilnosti doprinosi da zemlja bude privlačna za investicije. Takođe, iskustva zemalja istočne Evrope pokazuju da se značajan deo reformi institucija sprovodi upravo u pripremnom periodu i ubrzo nakon priključenja NATO.

* Ruski izaslanik u NATO, Dmitri Rogozin, izjavio je da Srbija ne može da se priključi Savezu sve dok ne prizna Kosovo, jer statut NATO zabranjuje članstvo onim zemljama koje imaju nerešena teritorijalna pitanja. Kako komentarišete ovu izjavu?

- Izaslanik Rogozin je bio u pravu kada je rekao da NATO ne želi nove članove koji imaju nerešena teritorijalna pitanja, ali ne zaboravimo, to ne želi ni EU. Međutim, to je izbor Srbije i građani Srbije će imati koristi od otvorene i transparentne javne debate o NATO, kako bi sami doneli odluke.