Đaci najviše vole četnike i partizane

ČITANKE za srednje škole iste su danas kao i osamdesetih godina. Ni lektira se ne razlikuje mnogo. Tu su, kao domaći, i brojni pisci bivših jugoslovenskih republika. Ima i Antuna Gustava Matoša i Silvija Kranjčevića, Vladimira Nazora, Isaka Samokovlije... Nastavnici ne spore da su mnoga od tih dela umetnički vredna, ali je, ipak, vreme za revidiranje lekcija koje se obrađuju.

- Đaci su zainteresovani za određena dela, bez obzira kojoj književnosti pripadaju. Recimo, Marina Držića ne vole, jer im jezik nije jasan. Jedini put, pre deset godina, desilo mi se da su đaci odbili da čitaju Mešu Selimovića, tvrdeći da je ”muslimanski pisac, a muslimani u BiH ne čitaju srpske pisce” - objašnjava za ”Novosti” Jasna Janković, nastavnica srpskog u Pravnoposlovnoj školi u Beogradu. - Čitanke su iste kao one iz kojih se učilo u SFRJ, ali se dela nekih pisaca ne obrađuju. Nažalost, odlučeno je da izbacimo Miroslava Krležu, samo zato što je Hrvat. To je kao kad ne bismo čitali Getea, jer je Nemačka bila nacistička.

Na časovima srpskog, đaci i dalje ”šaraju” po književnosti bivših republika, a i u nastavi istorije - SFRJ im je omiljena tema. Kada na časovima istorije počne priča o Jugoslaviji probude se i učenici iz poslednjih klupa, čak i oni koji ”vuku” jedinice.

Nastavni programi su konačno izmenjeni, pa više ne piše da đaci uče istoriju Jugoslavije ili gramatiku srpsko-hrvatskog jezika. Udžbenici su još ranije promenjeni i istorija u njima produžena do kraja 20. veka. A, na časovima na kojima se uči o Jugoslaviji i dalje je najživlje.

- Desetak časova drugog polugodišta posvećeno je Drugom svetskom ratu i posleratnom periodu. Učenici bi što više da saznaju o Titu, četnicima, partizanima, šta se dešavalo u kom ratu - objašnjava za ”Novosti” Perunika Petrović, nastavnica istorije u beogradskoj gimnaziji ”Sveti Sava”.

Slična su iskustva i Vladimira Simića, nastavnika istorije u Ugostiteljsko-turističkoj školi u Beogradu. Ovde se o SFRJ uči u drugom razredu i, kaže, još na početku prvog razreda učenici pitaju kada će se učiti o Jugoslaviji.

- Đaci vole da se priča o četnicima i partizanima. Ali ja ne insistiram mnogo na tome, jer je puno naboja. Svako zastupa stav koji je poneo iz kuće ili čuo u medijima.

NISMO REVIDIRALI ISTORIJU

ISTORIČAR Čedomir Antić smatra da su srpski udžbenici istorije objektivni i da su naši programi koji se tiču Jugoslavije među najnepristrasnijima na Balkanu.

- Mi smo, sa Crnom Gorom, najduže ostali u Jugoslaviji, pa je kod nas i taj prelaz u udžbenicima bio najblaži. Postojala je debata u javnosti, kakve u drugim republikama nije bilo - smatra Antić. - Tokom devedesetih javila se perverzna teza da su srpski udžbenici revidirali istoriju, a to može da kaže samo neko ko nije čitao ni naše, niti udžbenike u ostalim državama regiona.